- Имајући у виду да се деценијама из познатих разлога породица уситњава од оне вишегенерацијске долазимо до једногенерацијске, двогенерацијске – смањује се та веза између деце или уначади, баба и деда, значи између тих поларизованих генерација, започиње Локас и присећа се радних дана јер тек пре пар година отишао у заслужену пензију.
Ту су и друге пригоде као што је Свети Трифун, Дан заљубљених, ако смо имали путовања обавезно поведемо неколико деце да буду са нама. Лепо буде и деци и старијима. Ученици су се радо одазивали, без обзира да ли је школа или распуст, препричава нам Локас.
Поводом годишњице издата је и књига „Улепшана старост“ која се односи на ове теме.
- Специфично је то што су клубови у селима, чини се да је баш то недостајало, да ли се мештани радо укључују?
- Имали смо више од 300 чланова у та четири клуба. Током године сигурно је у сваком клубу од 20 до 50 чланова директно укључено у реализацију свих активности. Било коју активност да смо радили у селу, чланови клуба су се организовали они су били учесници и носиоци тих активности: спремање колача, изложбе или спремање гулаша, сале и сл – њихове активности су биле непосредне, у зависности од њиховог интересовања или талената, каже Локас.
- У друштву данас има и предрасуда да су стари трошак и бескорисни, а млади лењи и несолидарни. Шта нам можете рећи на ову тему?
- Закључак о тренутном стању остављам другима. У сваком случају, свака активност која је рађена, пријала је и деци и старима, и једни и други су се врло радо укључивали. Али чињеница је сигурно - смањује се породица. У вишегенерацијској породици раније се знао положај сваког члана породице - од најмлађег детета па до најстаријег у породици и његова улога. Тога сада мање има, или нема – полако нестаје, у градовима све више, па и у селима. Из тих разлога на институцијама и онима који се баве заједницом и људским вредностима јесте да покрећу овакве активности да би се ти садржаји одржали између генерација, значи деце и старих, каже овај социјални радник у пензији.
Битисање под истим кровом
Тежња данашњег човека је да буде самосталан, наставља Локас, евентуално муж и жена, ако имају децу чим стасају одлазе својим путем, да направе своје домаћинство. И онда се одржавају везе не под истим кровом, на другачији начин, али – одржавају се: да ли бабе и деде чувају децу односно унучад одлазећи код њих у стан или деца долазе код њих, или одводећи их у забавиште, школу, вртић... Одржава се то, али сигурно да је богатство битисања под истим кровом више генерација, па иако није под истим кровом, али да буду упућене генерације једни на друге. У сваком случају, и старији може нешто да научи од млађег, од унука; а посебно унук може да учи сазна нешто о животу и свету од најстаријег да ли баке или деке, истиче овај социјални радник ослањајући се на своје искуство од четири деценије рада у социјалној делатности.
С.Г.
Пројекат "Међугенерацијском сарадњом до очувања породице“ суфинансира Министарство културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”
