Око осам хиљада становника су углавном сагласни да је Старчево добро место за живот. Има свакаквих друштвених дешавања: Међународни тамбурица фест, ЈУ рок за младе, дане дружења са садржајима за децу, а увече разни програми, ту је и класична музика – има свега, кажу Старчевци. У овом банатском месту и солидарност је изражена, недавно је пар угрожених породица добило кућу, и помаже се таквим породицама. У Панчеву је Црвени крст и Центар за социјални рад, јер је МЗ Старчево део те локалне самоуправе. Пре две године отворен је и Музеј неолита – од неолита до савременог доба. Надалеко је позната старчевачка култура и неолитско насеље. Активно је и удружење пчелара, дестилатера, воћара, удружење жена. Ту су и спортске активности: рагби клуб - долазе репрезентације Србије и држава региона и играју у Старчеву; успешни су и кошаркашки, одбојкашки и фудбалски клубови.
Љиљана Зарић је председница Удружења жена „Неолит“ у Старчеву које постоји осам година. Већина чланица су старије жене из Старчева, млађе се слабо укључују, немају времена , каже Љиљана, сматрајући да је то више одраз незаинтересованости. - Лакше им је да гледају у мобилни него да дођу и да се конкретно друже, видите и сами - свадбе се праве па се сви дохвате телефона, нико се више не весели. То су данашње неприлике. Сматрам да време може увек да се нађе, имам 62 године, болесног сина, муж ми је био на зрачењу – па ја увек нађем времена за све. Кад хоћеш, све можеш. Мислим да влада потпуна незаинтересованост код млађих генерација, закључује ова председница Удружења.
Удружење има своју манифестацију „Најлепши славски колач“ која се одржава око Светог Трифуна, да пада у недељу. На сеоској слави, то су „Дани дружења“, цело село, заправо варошица - учествује у летњој вишедневној манифестацији. - Иначе, активне смо, идемо и по другим местима, где год нас зову – идемо, каже Љиљана. Током лета чланице Удружења жена “Неолит“ биле су активне на разним пољима, а највише су путовале, јер лето је сезона када се организују разне тематске манифестације, такмичарског или изложбеног карактера. Гостовале су на “Жетелачким данима“ у суседној Војловици где су имале свој штанд на продајној изложби. Уследила су бројна дешавања међу којима треба истаћи да продајни базар на Тргу Неолита и “Чајанка у музеју“ у склопу “Дана дружења“ не би могли проћи без вредних дама из овог удружења. Чајанке у музеју у Старчеву одржавају се у галеријском простору музеја који функционише при Дому културе.
Тиме је настављена овог лета започета идеја приређивања овог својеврсног дружења уз стихове песника, размену креативних идеја, корисних савета и иницијатива уз шољицу хладног или топлог чаја. Љиљана Зарић, председница Удружења жена “Неолит“, говорила је о учешћу овог удружења на неколико манифестација овог лета и освојеним наградама. Истакла је и наступе на медијима.
Шта су мотиви ваших дружбеница, које потребе тако задовољавате?
- Једноставно - дружење, да нису саме. Да изађемо, да одржавамо још мало што може тих ручних радова, вез, жао нам је да то све пропада. Углавном радимо ручне радове, декорације за католички Божић, за Нову годину, за Ускрс. Такође, за 8. март направимо колаче, идемо у основне школе и тамо послужујемо децу од првог до четвртог разреда.То су лепи сусрети са најмлађима, направимо изложбицу ручних радова, они то обиђу, објаснимо им, послуже се колачима, попричамо мало и ето лепо њима, лепо нама.
Како се живи у Старчеву? Има ли породица где више генерација живи под истим кровом, или су вишечлане?
- То су већином паорске куће, вишечлана домаћинства. Банатско је село, све је више оних који су досељени, али у старим паорским фамилијама у домаћинству живе и по три, четири генерације. Живе лепо - објашњава наша саговорница, претежно се баве пољопривредом: лепо комуницирају, свако има своје задужење. Познајем такве породице.
Одржао се, дакле тај традиционални облик породице који успешно функционише и сви живе у слози и постижу напредак. А да ли у вашем месту има предрасуда о старима, или пак о младима?
- Стварно нисам чула. И ја спадам у те године, нисам нешто чула да су стари терет - јер без старијих нема ништа: ни дете ко да ти причува, да родитељи могу нешто да одраде или оду негде, као и много тога другог где су стари корисни. Чланице Удружења „Неолит“ међу излагачима нашле су се и на омољичким “Данима породице“ и на преображенској слави у панчевачком “Горњем граду“. Крајем августа Старчевке су пошле пут Банатског Новог Села где се одржавао избор за најлепши банатски хлеб као пропратни програм “62. Фестивала румунске музике и фолклора из Војводине - Република Србија“.
На доловачкој “Штрудлијади“, Старчевке су биле и награђене. Додељено им је признање за најлепши штанд на коме су изложиле своје ручне радове, а у категорији “штрудла са воћем“ освојиле су друго место. За активности Удружења жена “Неолит“ заинтересовани су и медији, тако да су ове вредне и креативне жене гостовале на ТВ Панчеву, а на “Хепи“ телевизији показале су, осим рукотворина, и умешност прављења кнедли са шљивама.
И локална самоуправа Града Панчева ствара простор и помаже удружења која окупљају разне генерације у различитим активностима. Александар Стевановић, недавно се на свечаности поводом Дана града у свом обраћању осврнуо и на инвестиције у школство и спортске и здравствене установе.
- Уредили смо школе и обезбедили још боље услове за стицање знања нашој деци, најмлађима обезбедили додатне капацитете за вртиће, на радост њихових родитеља. Издвајањима из буџета за школство, образовање и пружања подршке основцима, средњошколцима и студентима улажемо у нашу будућност. Реконструисан је фудбалски терен на Спортском центру „Младост“ и можемо да се похвалимо да је као такав једини у нашој земљи. Реновирали смо здравствене установе и улагали смо у подизање квалитета здравствене заштите, због тога су наше здравствене установе међу најбољима у Србији. Изузетно сам поносан што смо успели да обезбедимо средства за наставак изградње зграде Завода за јавно здравље.
Подсетићу вас да су радови на објекту почели још давне 2008., али су обустављени три године касније. Уз подршку Владе Републике Србије обезбедили смо да извођење радова представља приоритетну инвестицију. Надам се да ћемо до следећег Дана града, након 14 година чекања, добити потпуно нов, модеран објекат зграде Завода за јавно здравље, који ће бити од великог значаја за цео јужни Банат, истакао је градоначелник Стевановић.
С. Глишић
Пројекат "Међугенерацијском сарадњом до очувања породице“ суфинансира Министарство културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”
