24. марта 1999. почела је НАТО агресија на Савезну Републику Југославију, а већ нешто после 20 сати на Панчево су пале прве бомбе.

Панчево је 1999. гађано 24 пута са шездесетак пројектила.

4. априла погођена је Енергана у Рафинерији и тада су погинули радници ове фабрике: Дејан Бојковић, Душко Богосављев и Мирко Дмитровић. Недељу дана касније гађана су и складишна постројења Рафинерије.

У близини Старчева, 1. јуна 1999. погинули су генерал пуковник пилот Љубиша Величковић, пуковник Божидар Пејчић и мајор Светомир Трифуновић.

Ноћ између 15. и 16. априла никада нећемо заборавити. Тада су погођене Петрохемија и Азотара. У операцији мета су били резервоари амонијака И винил-хлорид мономера. У ваздух је отишла огромна количина канцерогених материја.

Такође, 18. априла су погођене три фабрике јужне зоне, а загађење ваздуха је било 10.000 пута веће од дозвољеног.

Бомбардовање је окончано потписивањем Војно-техничког споразума у Куманову, 9. јуна 1999. године.

Извор-013info.rs/