Уралске сове се вратиле на Вршачке планине

Вршчани предвођени Природњачким друштвом „Геа” успели су и да спасу бројне водоземце, осигурају гнезда рода, а да би тај успех наставили неопходна им је већа преданост суграђана у прикупљању лименки

Једноставне а ефикасне еколошке акције – ово је формула по којој су грађани Вршца и еколошки активисти одлучили да заштите ретке и угрожене врсте које живе на Вршачким планинама.


Уз помоћ Природњачког друштва „Геа” спровели су низ подухвата који су већ дали видљиве резултате, а новац за финансирање свих акција последње три године обезбеђују махом рециклажом лименки. Иако су акцију „Лименком за наш брег” подржали бројни појединци, али и тамошња предшколска установа, неколико основних школа, вршачки ПИО фонд, кафићи, продавнице... прикупљена тек тона лименки прети да ове активности остави без минимума новца неопходног за њихово одржавање.

А шта су то до сада урадили?
– Због интензивне сече шуме, на Вршачким планинама има врло мало старих стабала са природним дупљама у којима би сове могле да се гнезде. Зато су последњих деценија број и бројност врста сова значајно опали. У покушају да стање промене, наши чланови су за 15 година направили више од 150 дрвених кућица различитих димензија и облика, као вештачке дупље, и распоредили их по ширем подручју ове планине. Свака кућица има број и меморисане координате, тако да чланови и волонтери прате и бележе насељавање и друга дешавања у њима. Тако смо повратили популацију уралских сова, која је пре тога практично ишчезла – објашњавају у овом удружењу и додају да су кућице, на часу техничког образовања, правили и постављали и ђаци основне школе из села Гудурица.
А како се већ дуго шуме, ливаде, мочваре претварају у оранице, тако долази до уништавања станишта и драматичног смањења многих врста водоземаца. И за то су Вршчани нашли једноставно решење.

– Због врло мало места за живот, у ретким стајаћим водама постоји висока концентрација врста, јер више немају где да живе. Да невоља буде већа, локално становништво ове баре често заравњава грађевинским отпадом и тако их потпуно уништава, а коришћење отрова у пољопривреди још више доприноси проблему. На све то, због климатских промена, лета су топлија и дужа, са све чешћим раним пролећним врућинама и дугим сушама, тако да стајаће воде често пресуше пре краја развојног циклуса водоземаца. Да би се бар нешто од наведеног спречило, у околини Вршца продубљујемо и проширујемо постојеће баре и друге природне мале стајаће воде – објашњавају у овом удружењу како лако изводљиве акције могу да помогну у заштити ретких и угрожених врста.

Истовремено раде и на враћању ретких врста биљака, текуница, као и неколико врста птица грабљивица које живе на ливадама. Решење за то пронашли су у сарадњи са управљачима заштићеног подручја и редовном одржавању око десет хектара ливада. По селима у околини Вршца постављено је и 12 жичаних платформи на електричне стубове, како би се издигла родина гнезда изнад водова и спречила страдања младунаца од струјног удара и пожара и кварови на мрежи. У овом крају редовно се организује и зимска прихрана птица, кампови за основце на којима се упознају са природним вредностима Вршачких планина...

– Све ове акције су финансиране пројектно. Такав начин је непоуздан, јер се не може знати да ли ће се добити донација, неки донатори су престали да финансирају удружења грађана или се конкурси расписују у доба године када се активности не могу спровести. Довољно је да се само једна година пропусти па да се пониште резултати неких акција. Зато смо морали да пронађемо сталан и независан начин финансирања. Заједно са РЕЦАН фондацијом, а уз финансијску подршку Министарства заштите животне средине, покренули смо кампању „Лименка за наш брег” – кажу у Природњачком друштву „Геа” због чега је неопходно да што већи број грађана одлаже лименке на једну од око 100 локација на којима се налазе за то предвиђене кутије.
Фото: Природњачко друштво „Геа”

Извор-Политика.рс