Сенкина инспирација је заснована на Стеријиним комичним ликовима и његовим напознатијим делима. Лепеза занимљивих, снобовских, „намазаних“, превртљивих, па и наивних ликова јој је дала сјајно надахнуће да „оживи“ костиме Феме, Султане, Кир Јање и свих осталих ликова из следећих представа: „Лажа и паралажа”, Тврдица (Кир Јања)”, „Покондирена тиква”, „Зла жена“ и „Женидба и удадба“. Одећа „говори“, костим „говори“ и описује позоришни (филмски) лик кроз разне скице или реализовано дело. Костим је један облик експресије где мешањем са карактером лика добијамо једну целину. Знамо ко је он и да ли се крије иза својих „шара“ са неким злим намерама или се отворено „показује“ ко је и какав је лик кроз смиреност и једноставност своје појаве и самог костима.
