Територија данашње општине Алибунар , према археолошким изворима, насељена је у неолиту. Насељавање је настављено током бронзаног доба и у време Римљана. У списима се место помиње први пут у 8. веку, као насеље под турском влашћу по имену Алијина вода. Ту је постојао Али-пашин бунар, па отуда и касније назив насеља, које се раније звло Крстурница.

Милош Црњански, највећи банатски књижевник живео је надомак Алибунара, у селу Иланџа. Иланџа се често налазила у његовим делима, где је најбоље описао.

Поднебље општине Алибунар  је кроз векове изнедрило храбре људе, вредне раднике и изузетне ратнике.

Туристи који се одлуче да посете општину Алибунар, доживеће својеврсну шетњу кроз историју, традицију и обичаје- то је прича о писцима, сликарима и легендама.

Становништво је хетерогеног етничког састава, што га чини још занимљивијим, а историјски догађаји одиграни на овом подручју чувају традицију и обичаје и представљају прави идентитет локалног становништва.

Делиблатска пешчара, јединствена у Европи, делом захвата и општину Алибунар. Богатство флоре овог подручја се огледа у постојању од око 900 врста виших биљака, од којих су многе реликти и раритети, као и врсте које су у свом распрострањењу ограничене на Панонску низију.

Једино се овде, у односу на читав простор Србије налазе: банатски, степски божур, Панчићев пелен, шерпет и Дегенова коцкавица. Своје станиште овде је нашло и 20 врста орхидеја. Природну аутохтону шумску вегетацију представљају шуме беле липе и крупнолисног медунца. Делиблатска пешчара је у вегетацијском смислу мешавина степе и шумо-степе, коју одликује мозаик травних, жбунастих и шумских станишта.

Због присуства великог броја врста птица, од којих су многе ретке и угрожене, ово подручје је увршћено у најзначајнија станишта птица у Европи – ИБА подручје.

И још много разлога и локација на територији општине Алибунар могу да буду разлог да посетите ову јужнобанатску општину, за коју кажу да је идеална за једнодневни излет.