Верници и Српска православна црква данас славе Дан светих апостола Петра и Павла, у народу познат под именом Петровдан.
Свети Петар, први бискуп Рима, био је апостол, ученик Христов, за кога се верује да му је Христ дао кључеве небеског царства. Хришћанско учење говори да је цар Нерон наредио да се Петар разапне на крсту. Сматрајући се недостојним да буде распет као његов учитељ, Петар је тражио да га разапну са главом надоле.
Светог апостола Павла такође је убио цар Нерон, али с обзиром да је био римски држављанин, нису га разапели већ су му одрубили главу истог дана када је убијен и Петар. У народу се верује да Свети Петар чува стуб на коме су Земља, небеска слама (Млечни пут) и небески крст (сазвежђе Лабуда).
Сматра се да свети Петар чува децу у рају, те да им на овај велики дан дели јабуке. Зато ни једна мајка, која је изгубила дете, овај дан неће појести јабуку у страху да њено дете у рају ту јабуку неће добити.
Јабуке се не секу ножем, не лупа се јабука о јабуку, нити се јабуке бацају - то може привући велико невреме.
На овај велики празник се не ради у пољу, никакав тежак физички посао.
Овај дан ће мајке умесити колач или питу од јабука и поделити је деци и укућанима.
Верује се да Свети Петар држи кључеве од раја и да је поставио ковача на Месец да га окује и сачува за људе. Небеска слама (Млечни пут) и небески крст (сазвежђе Лабуда) припадају њему.
Некада је народ ујутро на овај дан стоку прскао водом да би била здрава, а чобани су плели венце и стављали их стоци на рогове. Код Срба постоји обичај да се уочи овог великог празника пале лиле, које се праве од младе коре дивље трешње или брезе. Обично се то ради на местима где се народ окупља, на трговима, раскршћима и у томе учествују деца и омладина. Паљење ватре и лила симболише на она времена када су христоборни цареви прогонили и мучили хришћане, везујући их за дрвене стубове, натапајући их смолом и палећи их.
На Петровдан се ништа не ради у пољу, нарочито се не упрежу коњи у кола. Општи је обичај код Срба у Војводини да се до Петровдана нису смеле сећи јабуке ножем, нити се смело јабукама лоптати, или пак ударати једну о другу јабуку, јер се веровало, да ће ако се то чини, падати крупан град и уништити усеве.
У неким селима јужног Баната на Петровдан ујутру разносе јабуке првим суседима за душу умрлих, а понегде се јабуке односе у цркву на освећење.