Давне 1745. Године Словаци насељавају Бачки Петровац, док су у Банату, 1784. године, основали Словачки Бардањ, насеље код Бегеја у близини данашњег Зрењанина. Кретање ка југу настављају 1802. И 1803. године када се око 1000 Словака населило у Ковачицу.
1806. године, насељавају и Падину, друго насеље у којем и данас највећи број становника чине Словаци. Иако су у Словачкој већином римокатолици, Словаци у Војводини су протестанти (евангелици).
Одмах по доласку на ове просторе, организовали су се и црквено, после доношења Патента о толеранцији 1781. године. Прва Евангеличка црква је саграђена 1783. године у Бачком Петровцу.
У Војводини су Словаци и данас трећа по бројности национална мањина. Према подацима пописа из 2011. године број припадника словачке националне мањине било је 52.750.
Словаци насељавају Бачки Петровац, Кулпин, Гложан, Кисач, Пивнице, Лалић, Селенчу, Луг, Љубу, Ковачицу, Падину, Бело Блато, Хајдучицу, Јаношик, Сланкаменачке Винограде.
Говоре словачким језиком, који је и један од званичних језика у Војводини. Културни живот Словака одувек је богат па су доласком у Војводину са собом “донели” и све своје таленте и традицију, као и обичаје. То се пре свега односи на ликовну уметност – наивно сликарство по којем су Словаци познати.
У центру словачке наивне уметности, Ковачици, од педесетих година 20. века стварају се дела инспирисана словачким обичајима, животом на селу и традицијом. Најистакнутији словачки наивни сликари су Мартин Јонаш (1924–1996) и Зузана Халупова (1925–2001), обоје родом из Ковачице, који су својим делима остварили велики успех не само у нашој земљи, већ и на бројним изложбама у свету.
Оснивањем галерије наивне уметности „Галерија Бабка“ 1991. године, Ковачица наставља да окупља наивне уметнике, који данас у овом месту има преко 40. У Војводини постоји 16 основних школа где се настава одржава на словачком језику, а у Бачком Петровцу и Ковачици су основане и словачке гимназије.
Матица словачка и данас активно ради на очувању словачког идентитета и развоју друштвеног положаја Словака, посебно у областима просвете, културе, уметности и словачког језика и писма.
Пројекат „Словаци у Војводини - Slovákom vo Vojvodine“ суфинансира Министарство информисања и телекомуникација Републике Србије. Ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је делио средства.
Slováci sa do Vojvodiny prisťahovali vo viacerých vlnách. Najprv v 18. storočí po oslobodení habsburskej monarchie spod tureckej nadvlády. Osídlenie Bačka a Srem sa datuje na začiatok 19. storočia. Kolonisti boli väčšinou chudobní roľníci a remeselníci, no s nimi v menšom počte prichádzali aj vzdelaní učitelia a kňazi.
Slováci osídlili Báčsky Petrovac už v roku 1745, zatiaľ čo v Banáte v roku 1784 založili slovenský Bardanj, osadu pri Begeji neďaleko dnešného Zrenjaninu. V pohybe na juh pokračovali v rokoch 1802 a 1803, keď sa v Kovačici usadilo asi 1000 Slovákov. V roku 1806 sa usadili v I Padine, v druhej osade, v ktorej aj dnes väčšinu obyvateľov tvoria Slováci. Hoci na Slovensku sú prevažne rímskokatolíci, Slováci vo Vojvodine sú protestanti (evanjelici).
Hneď po príchode do týchto oblastí sa zorganizovali ako cirkev, po schválení tolerančného patentu v roku 1781. Prvý evanjelický kostol postavili v Báčskom Petrovci v roku 1783. Slováci sú dnes treťou najpočetnejšou národnostnou menšinou vo Vojvodine. Podľa údajov sčítania ľudu z roku 2011 bol počet príslušníkov slovenskej národnostnej menšiny 52 750. Slováci obývajú Bački Petrovac, Kulpín, Gložan, Kisač, Pivnicu, Lalić, Selenču, Lug, Ljubu, Kovačicu, Padinu, Belo Blato, Hajdučicu, Jánošík, Slankamenačke Vinograde. Hovorí po slovensky, ktorá je tiež jedným z úradných jazykov vo Vojvodine.
Kultúrny život Slovákov bol vždy bohatý, takže keď prišli do Vojvodiny, „priniesli“ si so sebou všetky svoje talenty a tradície, ale aj zvyky. Ide predovšetkým o výtvarné umenie – naivnú maľbu, ktorou sú Slováci známi. V centre slovenského naivného umenia, Kovačici, od 50. rokov 20. storočia. V 19. storočí vznikali diela inšpirované slovenskými zvykmi, vidieckym životom a tradíciami.
Najvýznamnejšími slovenskými naivnými maliarmi sú Martin Jonáš (1924 – 1996) a Zuzana Halupová (1925 – 2001), rodáci z Kovačice, ktorí so svojimi dielami zožali veľké úspechy nielen u nás, ale aj na početných výstavách vo svete. Založením galérie naivného umenia „Galéria Babka“ v roku 1991 Kovačica pokračuje v zhromažďovaní naivných umelcov, ktorých je dnes na tomto mieste vyše 40. Vo Vojvodine je 16 základných škôl, kde sa vyučuje v slovenskom jazyku. v Báčskom Petrovci a Kovačici, slovenské stredné školy.
Matica slovenská aj dnes aktívne pracuje na zachovávaní slovenskej identity a rozvíjaní spoločenského postavenia Slovákov, najmä v oblasti školstva, kultúry, umenia, slovenského jazyka a literatúry.
