О ИЗЛОЖБИ
Писати о цртежима Сергеја Драшковића, нимало није лако, потребно је сагледати његов целокупан опус од стотињак студија, углавном портрета. Дакле, основно питање било би, шта то њега тера да перфектно црта и прецртава портрете?
Он са невероватним сензибилитетом успева да проникне у психологију модела али и да наметне своје разлоге цртања. Сергеј се одриче било каквог експресивног начина рада већ филигрански прецизно бележи своје расположење које превазилази пуко преписивање, већ медитативно прилази цртању и тако уједно и преузима психологију модела. Такав одабир начина рада њега сврстава у уметнике који давно заборављен хиперреализам, користи да проникне у суштину цртања. Сергеј у епохи телевизијских и новинских фотографија, који се заснивају искључиво на брзом протоку информација, постиже код посматрача ефекат зачуђености, остављајући за собом увек присутно питање – како је то успео.
Посматрачи тих портрета, остају зачуђени његовим умећем, а управо га то одваја од већине уметника који често, на различите начине, прикривају мањак сензибилитета и цртачког знања. Понајвише збуњује, посвећеност времену које Сергеј проводи у изради цртежа, и то посебно данас у времену експресије, нових медија …. убрзаности свега могућег. Сергеј у овим радовима, оловку и папир ставља испред бесконачних компјутерских помагала, као основни материјал и на тај начин се намерно супротставља „екранским парадигмама“, доминантним у последњих 50 година. Баш таква посвећеност процесу стварања једног дела, њему обезбеђује место међу уметницима на које се треба обратити пажња.
Цртежи који су изложени на овој изложби, обнављају интересовање публике ка занатским умећем ка и значај истога и не само у контексту уметности. Изложба нас упућује на преиспитивање разарајућег доминантног утицаја на психологију појединца, медији и техника све више преузимају улогу појединца који би требао бити у поседу својих чула. Кроз радове овог уметника поставља се и питање задатка уметника па и појединца је ли могуће оваквим цртежима и занатским умећем указати на актуелна проблеме данашњице , супротстави се својим изразом, неконтролисаном упливу у дигиталне културе у поље уметности.
Уколико се овакви уметници не препознају пољу културе, остаје изнова преиспитивање – ШТА ЈЕ ТО УМЕТНОСТ ДАНАС?
Извор-еВршац