У Иланџи, селу у којем је Милош Црњански провео детињство, 26. октобра, биће организована манифестација у његову част.
Манифестацију организују Центар за културу Алибунар и Месна заједница Иланџа, уз подршку Општине Алибунар.
У оквиру програма манифестације предвиђена је свечана академија у Дому културе са почетком у 12 часова. Наступиће Градско – црквени хор „Света Три јерарха“, ученици Основне школе „Милош Црњански“, панчевачка Балетска школа „Димитрије Парлић“ - одељење Алибунар, КУД „Свети Никола“ Иланџа и Клуб песника „Милош Црњански“ из Банатског Карловца.
Након тога, у 13 часова, у оквиру програма, одржаће се монодрама о Милунки Савић, у извођењу глумице Весне Станковић.
Милош Црњански
Милош Црњански је био песник, приповедач, драматург и романописац. Студирао је историју уметности у Бечу, а дипломирао на Филозофском факултету у Београду. Радио је као професор, новинар и дипломата. Један је од највећих писаца 20. века на овим просторима.
Живот и рад Милоша Црњанског
Рођен је 26. октобра 1893. године у месту Чонград које је припадало тадашњем Аустроугарском царству. Многе српске породице су се крајем 17. века селиле у јужне делове Аустроугарске и тамо служиле као војна снага. Отац Милоша Црњанског, Тома Црњански, био је први који је у тој породици прекинуо војну традицију и постао сеоски бележник. Такође је имао велику улогу у Милошевом образовању јер га је подучавао законима и правима српског народа и учио га историју Војводине. Милош је до краја свог живота био веран свом народу и искрено га волео.
На жалост, био је и сведок једног од најстрашнијих догађаја савременог света – Првог светског рата. За атентат на Франца Фердинанда чуо је у једном кафићу у Бечу. У својој књизи Итака и коментари дао нам је опис те ситуације:
„За убиство аустроугарског престолонаследника у Сарајеву чуо сам после ручка, једног сунчаног дана у Бечу док сам играо билијар. Конобар нам је пренео ту новост коју му је неко јавио телефоном. Нико од присутних није био ужаснут том вешћу, иако се данас мисли да је читав град био у хаосу. Али заправо, нико није гасио музику све до увече. Тек се предвече неко сетио да је стиша. Епоха валцера се завршила.“
Црњански је учествовао у Првом светском рату и борио се на фронту у Галицији. Није имао навику да детаљно описује битке из два разлога. Као прво, сви који су видели или учествовали у крвавим окршајима показују извесну уздржаност када треба о њима да причају. А као друго, позната је чињеница да бивши ратници не желе о њима да слушају. Оно што је Црњанском помогло да очува разум и поднесе бол јесте природа земљишта на којем су његови ратни другови погинули. Наиме, тај део Галиције подсећао га је на Србију, са својим брдима и њиховим шумама и с топлом јесени.
Из тог разлога је Црњански створио нови правац авангардне књижевности, познат као суматраизам. Овај правац је заснован на замисли о космичкој хармонији. Све на свету је повезано, а случајности не постоје.
Манифест суматраизма представља његова песма Суматра:
Сад смо безбрижни, лаки и нежни.
Помислимо: како су тихи, снежни
врхови Урала.
Растужи ли нас какав бледи лик,
што га изгубисмо једно вече,
знамо да, негде, неки поток
место њега, румено тече!
По једна љубав, јутро, у туђини,
душу нам увија, све тешње,
бескрајним миром плавих мора,
из којих црвене зрна корала,
као, из завичаја, трешње.
Пробудимо се ноћу и смешимо, драго,
на Месец са запетим луком.
И милујемо далека брда
и ледене горе, благо, руком.
Поред ове песме, најпознатија дела овог великог писца су и: Ламент над Београдом, Љубав у Тоскани, Књига о Немачкој, Дневник о Чарнојевићу, Сеобе, Роман о Лондону.
Осим што је увео нови дух у српску књижевност, Црњански је такође био познат као велики љубитељ спорта. Био је једини књижевник у групи интелектуалаца-спортиста који су основали часопис Спортиста 1924. године. Бавио се фудбалом, веслањем, једрењем, боксом, мачевањем и скијањем. Међутим, фудбал је био његова највећа спортска љубав, а био је ватрени навијач Црвене звезде. Овај познати авангардни писац је био капитен панчевачког Баната, где је остао упамћен по головима, елегантним, интелигентним и ефектним потезима, али и по жустром понашању према судијама.
Водио је и миран породични живот, оженивши се 1921. године Видом Ружић, образованом Београђанком, ћерком дворског саветника.
Преминуо је 30. новембра 1977. године у Београду, а сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. Према његовој жељи из тестамента, Народна библиотека Србије је примила све његове књиге. На Калемегдану је 25. октобра 1993. године, 100 година од рођења Милоша Црњанског, подигнута његова биста која је дело вајарке Дринке Радовановић.