Словачка заједница у Срему кроз рад неколико удружења чува успомену на своје претке и традицију. Они су вековима, негујући традицију, од свог језика, ношњи, кулинарства и уметности направили бренд препознатљив у целом свету. Када се спомену Словаци у Војводини, прва мисао су жене у богато украшеној народној ношњи, са специфичним широким сукњама.
Да би се бавиле етнографијом и културом Словака, чланице удружења при СКУД-у „Херој Јанко Чмелик“ из Старе Пазове организовале су се по први пут давне 1921. године на челу са Људмилом Хурбановом. Удружење се и данас бави прикупљањем старих ношњи, ради на очувању старих обичаја и негује ручне радове.
Народна ношња код Словака увек је била симбол традиције, одређивала је економски статус, брачни статус, старост. За свако словачко место или крај везивала се и специфична ношња, а та специфичност огледала се у коришћењу одређених кројева, тканина, орнамената, у богаству колорита, као и у пропратним украсним детаљима и накиту.
Како кажу чланице пазовачког удружења, на ношњу су посебно поносне а већина њих је наследила од својих бака и прабака.
-Ја имам народну ношњу коју су носиле моја мама и бака. Ја је носим само у посебним приликама. Желимо ту љубав према традицији да пренесемо на нашу децу, унуке...Да и они знају како се игра фолклор у народним ношњама- истакла је Ана Балаж.
Она нам је објаснила да словачка ношња подразумева да жене носе по неколико сукња.
-Најлепша је она која се види. Али најзанимљивије су оне испод- каже Ана додајући да су сукње изузетно тврде.
-Јако их уштиркамо, па их тако мокре пегламо да би биле чврсте и лепо стајале. Много материјала се утроши како би сашили једну сукњу, чак око пет метара и уз то иде и богата чипка, па трачице које зову шпицеви, баршањике… Део ношње су и зепе и чарапе. Чарапе су урађене специјално са ружицама. И шешир је некада био обавезан део ношње али сада више није- истиче Словакиња из Старе Пазове и додаје да је све то некада било јако скупо, али данас више није.
-На жалост, све мање Словакиња се тако облачи. Само још ми које играмо фолклор. Ношња је сада више постала део изложби и сајмова на којима као удружење учествујемо и као што сам и рекла, носимо је када наступамо на фестивалима у оквиру СКУД-а „Херој Јанко Чмелик“- објашњава нам Словакиња Ана Балаж из Старе Пазове.
Варијанте словачке народне ношње
Иако јединствена, словачка народна ношња има и неколико варијанти. То се посебно огледа у ношњама које су заступљене у Срему, Банату и Бачкој. Разлике су, каже Балажова, у појединим елементима кроја, изгледу силуете, украсима, називима делова ношње и материјала од којих је ношња направљена.
Када је у питању словачка ношња заступљена у Бачкој, постоји разлика између ношњи католичких и евангеличких Словака, док је у Срему карактеристична ношња старопазовачких Словака. Словачка ношња у Срему у великој мери задржала је архаичне форме, које су у другим местима давно замењене савременим формама ношње. На крају, за банатску је карактеристична ковачичка ношња, где спада и ношња Словака из места Падина, Војловица, Хајдучица и Јаношик, где је видљив мађарски утицај.
Slovenská komunita v Sreme zachováva pamiatku na svojich predkov a tradície prostredníctvom pôsobenia viacerých spolkov. Po stáročia, udržiavajúc tradíciu, urobili značku rozpoznateľnú po celom svete podľa ich jazyka, kostýmov, kuchyne a umenia. Keď sa povie Slovenky vo Vojvodine, na prvom mieste sa vybavia ženy v bohato zdobených krojoch so špecifickými širokými sukňami.
S cieľom zaoberať sa národopisom a kultúrou Slovákov sa v roku 1921 po prvý raz zorganizovali členovia spolku pri SKUD "Hrdina Janko Chmelík" zo Starej Pazovy na čele s Ľudmilou Hurbanovou. Združenie aj dnes zbiera staré kroje, pracuje na zachovávaní starých zvykov a pestuje ručné práce. Slovenský kroj bol vždy symbolom tradície, určoval ekonomické postavenie, rodinný stav, vek. S každým slovenským miestom či regiónom sa spájal špecifický kroj a toto špecifikum sa prejavilo v použití určitých strihov, látok, ozdôb, v bohatosti farieb, ako aj v sprievodných ozdobných detailoch a šperkoch. Podľa slov členov pazovského spolku sú na kroj obzvlášť hrdí a väčšina z nich ho zdedila po svojich babičkách a prababkách.
- Mám národný kroj, ktorý nosila moja mama a stará mama. Nosím ho len na špeciálne príležitosti. Túto lásku k tradíciám chceme preniesť aj na naše deti a vnúčatá...aby aj oni vedeli hrať folklór v krojoch - povedala Ana Balaž.
Vysvetlila nám, že slovenský kroj znamená, že ženy nosia každá niekoľko sukní. - Najkrajší je ten, ktorý sa dá vidieť. Ale najzaujímavejšie sú tie nižšie - hovorí Ana a dodáva, že sukne sú extrémne tvrdé. -Silne ich naškrobíme, potom žehlíme tak mokré, aby boli pevné a dobre sedeli. Na ušitie jednej sukne, až päťmetrovej, sa spotrebuje veľa materiálu a k tomu bohatá čipka, pásiky spitzevi, velšanjik...
Súčasťou kroja sú aj dreváky a ponožky. Ponožky sú špeciálne vyrobené s ružami. A klobúk bol kedysi povinnou súčasťou kroja, dnes už nie je – upozorňuje Slovenka zo Starej Pazovy a dodáva, že kedysi bol veľmi drahý, dnes už nie. -Bohužiaľ, takto sa oblieka čoraz menej Sloveniek. Len my ostatní, čo hráme folklór.
Kroj sa teraz stal súčasťou výstav a veľtrhov, na ktorých sa ako združenie zúčastňujeme a ako som už povedal, nosíme ho, keď vystupujeme na festivaloch v rámci SKUD „Hrdina Janko Chmelík“ – vysvetľuje Slovenka Ana Balaž zo Starej Pazovy.
Varianty slovenského kroja
Hoci je slovenský kroj jedinečný, má viacero variantov. To sa prejavuje najmä v krojoch, ktoré sú zastúpené v Sreme, Banáte a Bačke. Rozdiely sú podľa Balažovej v určitých prvkoch strihu, vzhľade siluety, zdobení, názvoch častí kroja a materiáloch, z ktorých je kroj vyrobený.
Pri slovenskom kroji zastúpenom v Bačke je rozdiel medzi krojmi katolíckych a evanjelických Slovákov, kým v Sreme je charakteristický kroj staroobservatných Slovákov. Slovenský kroj v Sreme si do značnej miery zachoval archaické formy, ktoré na iných miestach už dávno nahradili moderné formy kroja. nakoniecpre Kovačicu je charakteristický banátsky kroj, do ktorého patria aj kroje Slovákov z miest Padina, Vojlovica, Hajducica a Janošik, kde je viditeľný maďarský vplyv.
