У документу, који је израдио Завод за урбанизам Војводине, приказана је траса којом ће ова важна саобраћајница пролазити. Подручје обухваћено оквирном границом просторног плана, обухвата целе катастарске општине у следећим јединицама локалне самоуправе:
– Град Панчево: катастарске општине Панчево и Банатско Ново Село; – Општина Ковин: катастарска општина Мраморак – Општина Алибунар: катастарске општине Владимировац, Алибунар, Банатски Карловац, и Локве;
– Општина Пландиште: катастарске општине Барице, Пландиште и Маргита;
– Град Вршац: катастарске општине Вршац, Ватин и Мали Жам.
Површина подручја износи око 980 км2, с просторним планом се утврђује коридор брзе саобраћајнице државног пута у укупној ширини од 700 м. У плану се наводи да путну мрежу у коридору будућег аутопута државног пута IА реда, деоница Панчево-Вршац-граница са Румунијом, поред државних путева I и II реда, чине и општински и некатегорисани путеви у који се налазе у зони коридора аутопута који захтевају одговарајући третман у конфликту са путем највишег хијерархијског нивоа (реконструкција, рехабилитација, релокација/дислокација).
Додаје се да је општа карактеристика категорисаних путева да су на крају експлоатационог периода и да су у врло лошем стању (коловозне површине, банкине, одводни канали), а разлози таквог стања су саобраћајно оптерећење и проблеми са неодржавањем последњих деценија.
Такође, у обухвату просторног плана налази се и више аеродрома и летилишта који своју намену задржавају и у наредном периоду. Путни правац ауто-пута Е-70 на правцу Панчево – Вршац – државна граница са Румунијом представља крак примарне мреже путева Србије (међународни крак ИВ СЕЕТО мреже) који треба да убрза и учини ефикаснијим постојеће даљинске токове на магистралном правцуод Београда ка Панчеву, Вршцу и граници са Румунијом.
„У систему путне мреже Србије овај путни правац представља основну везу на правцу исток- запад, који повезује Војводину и Београд, централне и северне делове Србије, док наставак овог државног пута источно од Панчева ка Вршцу и западно према Београду, представља важну везу ка Румунији односно међународном путу Е-75“, стоји у документу.
Истиче се да ће изградња ауто-пута кроз Јужни Банат директно допринети бржем развоју Панчева, Вршца, Алибунара, Ковина и Пландишта, који се непосредно везују за овај коридор. Подсетимо, скупштина АП Војводине усвојила је крајем априла одлуку о изради просторног плана подручја посебне намене ауто-пута кроз Јужни Банат. За овај пројекат већ је урађена претходна студија оправданости са Генералним пројектом, а техничку документацију је израдио Институт ЦИП.
Претходно, средином прошле године, ресорни министри Србије и Румуније потписали су споразум о изградњи аутопута Београд-Темишвар, којим су се две државе обавезале да ће успоставити везу директним повезивањем ауто-пута Београд-Ватин (државна граница). Тада је речено да ће ауто-пут бити дугачак 65 километара са српске стране, а са румунске стране (ауто-пут Темишвар – Моравица, државна граница), приближно 78 километара. Иначе, за изградњу овог путног правца су раније били заинтересовани Италијани – још 2007. године потписан је протокол о сарадњи путара Србије и Италије ради изградње ауто-пута кроз Јужни Банат.
Извор: еКапија