Средином августа у Бачком Петровцу одржане су 62. Словачке народне свечаности, које представљају национални празник свих Словака у Србији.
Словачке народне свечаности, ове године, отворио је саветник у Кабинету председника Владе Републике Србије, Сава Стамболић.
У свом обраћању покрајински секретар за привреду и туризам, Ненад Иванишевић истакао је да ће ове свечаности бити заступљене на сваком следећем сајму туризма у организацији Секретаријата како би њихов значај био представљен широј јавности, уз обичаје словачке националне заједнице.
"Овде смо сви заједно у Бачком Петровцу и ово је празник свих нас који живимо на територији Републике Србије и АП Војводине. Нема овде празника који славе само Срби, Словаци, само Хрвати, Бошњаци, Роми. И када је лепо и када је тешко били смо заједно", рекао је Иванишевић, саопштила је Покрајинска влада.
Словачке народне свечаности представљају важан културни и туристички догађај у организацији Општине Бачки Петровац, Матице словачке и Националног савета словачке националне мањине уз подршку локалних удружења.
На свечаном отварању присутнима су се обратили и председница Општине Бачки Петровац, Виера Крстовски, председница Националног савета словачке националне мањине, Душанка Петракова, потпредседница Матице словачке у Србији, Ана Хорватова и амбасадор Словачке Републике у Србији, Михал Павук. Свечани програм отварања режирао је Александер Бако, редитељ из Старе Пазове.
Зденко Кожик, глумац из Старе Пазове је говорио одломак из недовршеног романа писца Владимира Хурбана Владимирова, јер се ове године обележава 140 година од рођена свештеника и писца Хурбана из Старе Пазове, који је оставио велики траг у култури. У целовечерњем програму представили су се најбољи глумци, певачи и играчи из неколико војвођанских места, међу којима је био и дугогодишњи играч СКУД Чмелик Даниел Молнар.
Зденко Кожик, глумац из Старе Пазове
У оквиру програма Словачких народних свечаности који је почео 10. и трајао до 11. августа традиционално су организоване изложбе, концерти, позоришне представе, културно-уметнички програм, спортска такмичења и вашар уметности. У програму свечаности учествовало је више од 2000 учесника.
Историјат Словачких народних свечаности
Словачке народне свечаности су по први пут одржане у Бачком Петровцу 28. августа 1919. године, када се окупио велики број Словака из разних средина и говорио о томе кога послати као представника Словака у Београд, у „Народно представништво“, како успешно покренути словачку средњу школу (Нижу гимназију у Петровцу), како најједноставније доћи до словачких књига за школарце и сл.
Друга година Свечаности, одржаних 21. и 22. септембра 1920. године, протекла је у организацији „Соколског јединства“, да би из године у годину ова манифестација добила низ различитих програма – почели су да се организују сусрети словачких учитеља, разна предавања, да се изводе позоришне представе, да би се касније покренуло организовање саветовања земљорадника, те организовање спортских активности у којима су доминирале фудбалске утакмице.
Током десетих народних свечаности (1928), између осталог, био је вреднован и успех дотадашњих десет манифестација, а том приликом је учитељ и писац Јан Чајак констатовао да Свечаности, без сумње, представљају најважнији догађај у животу словачког народа, да говоре у прилог националном припадању, о срдачном осећају захвалности и о јакој вољи… Како је рекао: „Најбитније је што се срећемо овде из разних крајева Југославије, Америке, Чехословачке.“.
Из године у годину, Свечаности су попримале већи значај, почеле су посете ученика из других словачких средина (Ковачице), који су били смештени код својих вршњака у Петровцу, наша прва академска сликарка Зуска Медвеђова одржала је своју прву самосталну изложбу… У оквиру Словачких народних свечаности је 1932. године одржано конститутивно заседање Матице словачке у Југославији, са седиштем у Гимназији у Бачком Петровцу, а на њеном челу био је др Јанко Буљик.
Основни циљ овог удружења било је организовање разних предавања, курсева за особе које ће даље радити на „освешћивању“ народа, као и оснивање њених одбора по разним местима. За време ИИ светског рата Свечаности се нису одржавале, а њихово поновно одржавање покренуто је 12. и 13. августа 1945. године, као манифестација Словака у светлу идеје „за нову државу, за Тита, за демократију, за словачку узајамност“.
Свечаности након рата добијају нове садржаје, који се односе на послератне теме, а видљив је недостатак културних радника који, како је забележено, „су или заузети пословима у неким масовним организацијама, или су се вратили у стару домовину“. Свечаности настављају да делују у духу братства и јединства, изградње односа са свима који живе на овим просторима.
У оквиру 26. СНС одржаних од 6. – 8. августа 1949. године, отворен је Музеј, за који су експонати прикупљани путем рада културно-уметничких друштава. Свечаности су успеле да се одржавају у овом духу до 1953. године, а последње године карактеришу их расправе на теме изолованости интелектуалаца у оквиру саветовања културних и просветних радника, затим предлога да се Свечаности преместе у Ковачицу, а прати их и све мањи интерес медија, што је била последица актуелне друштвено-политичке ситуације.
Након скоро четрдесетогодишње паузе, Словачке народне свечаности су по други пут обновљене 1992. године, након што је обновљен и рад Матице Словачке 1990. године.
Извор- slovackizavod.org.rs
Пројекат „Словаци у Војводини - Slovákom vo Vojvodine“ суфинансира Министарство информисања и телекомуникација Републике Србије. Ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је делио средства.
V polovici augusta sa v Báčskom Petrovci konali 62. Slovenské národné slávnosti, ktoré predstavujú štátny sviatok všetkých Slovákov v Srbsku. Tohtoročné Slovenské ľudové slávnosti otvoril Sava Stambolić, poradca Kabinetu predsedu vlády Srbskej republiky. Pokrajinský tajomník pre ekonomiku a cestovný ruch Nenad Ivanišević vo svojom príhovore upozornil, že tieto slávnosti budú zastúpené na každom ďalšom veľtrhu cestovného ruchu organizovanom sekretariátom, aby bol ich význam predstavený širokej verejnosti spolu so zvykmi z r. slovenské národné spoločenstvo.
"Sme všetci spolu tu v Báčskom Petrovci a toto je sviatok nás všetkých, ktorí žijeme na území Srbskej republiky a AP Vojvodiny. Tu neslávia sviatky len Srbi, Slováci, len Chorváti, Bosniaci, Rómovia. Keď je dobre, aj keď je ťažko, sme spolu,“ povedal Ivaniševič, oznámila pokrajinská vláda. Slovenské ľudové slávnosti sú významným kultúrnym a turistickým podujatím, ktoré organizuje Obec Báčsky Petrovac, Matica slovenská a Národnostná rada slovenskej národnostnej menšiny s podporou miestnych spolkov.
Predsedníčka obce Bački Petrovac Viera Krstovski, predsedníčka Národnostnej rady slovenskej národnostnej menšiny Dušanka Petraková, podpredsedníčka Matice slovenskej v Srbsku Ana Horvatová a veľvyslanec Slovenskej republiky v Srbsku Michal Pavuk, sa prihovoril prítomným na slávnostnom otvorení.
Slávnostný otvárací program režíroval Aleksander Bako, režisér zo Starej Pazovy. Zdenko Kožik, herec zo Starej Pazovy, predniesol úryvok z nedokončeného románu spisovateľa Vladimíra Hurbana Vladimirova, pretože tento rok uplynie 140 rokov od narodenia kňaza a spisovateľa Hurbana zo Starej Pazovy, ktorý zanechal v kultúre veľkú stopu. V celonočnom programe vystúpili najlepší herci, speváci a tanečníci z viacerých miest Vojvodiny, medzi ktorými bol aj dlhoročný hráč SKUD Chmelík Daniel Molnár.
V rámci programu Slovenských národných slávností, ktoré sa začali 10. augusta a trvali do 11. augusta, boli už tradične organizované výstavy, koncerty, divadelné predstavenia, kultúrno-umelecké programy, športové súťaže či jarmok umenia. Slávnostného programu sa zúčastnilo viac ako 2000 účastníkov.
</img decoding="async">