Освештан новоизграђени храм у Малом Средишту
Његова Светост Патријарх српски Господин Порфирије присуствовао је обреду освећења новоизграђеног манастирског храма Пресвете Богородице Тројеручице у Малом Средишту, са Митрополитима и Епископима Српске православне цркве, Митрополитом нишким Господином Арсенијем, Митрополитом банатским Господином Никанором и викарним Епископом новобрдским Господином Иларионом.


Испред Града Вршца, обреду освећења присуствовао је заменик градоначелника Вршца, Дејан Сантрач са сарадницима, као и многобројни гости са територије наше земље, али и из других држава. Овај свечани чин, надомак Вршца, окупио је свештенство и монаштво многобројних Епархија, као и велики број верника који су дошли да присуствују овом значајном чину.

Приликом обреда освећења, који је неопходан услов за могућност одржавања богослужења, положене су мошти Светог Силуана Атонског у Часни престол храма. Током обреда, свечана поворка, предвођена свештенством и праћена молитвом на данашњи важан догађај и празник, кретала се око новоизграђеног храма. Након чина освећења храма Пресвете Богородице Тројеручице, који ће убудуће служити на понос верног народа овог краја, служена је прва Света Архијерејска Литургија.


Програм поводом освећења храма, пропраћен је адекватном музиком и песмама, захваљујући хору манстира Средиште и дечијем хору при манастиру, дечијем хору "Распевано срце", КУД-у "Лаза Нанчић", певачкој групи "Исток десет", певачкој изворној групи "Ерцеговина", гајдашу Вањи Илијев и певачкој групи "Мачак". Својим изведбама употпунили су данашњи свечани чин и празник. Подсетимо, Манастир Средиште, у давнини називан манастир Светих Архангела Михаила и Гаврила, обновио је Деспот Јован Бранковић крајем петнаестог века, на темељима старог манастира који се налазио на месту данашњег села Прњавора-Малог Средишта.


Манастир је пострадао 1716. године, када су га Турци попалили. Претпоставка је да је средиштански живопис и иконостас обновљен средином осамнаестог века, када су и месићки. Молитвено је сабирао Србе до 1777. године, када је угашен законом о црквеним реформама који је спровела Марија Терезија.

Принудним одласком монаха, манастирки храм су користили становници Манастирког Прњавора као парохијски, до 1788. године, када је упадом Турака опљачкан и запаљен. Од инвентара старог манастира сачуване су иконе Христа и Богородице са иконостаса, сада у власништву храма у Малом Средишту.

Подизање новог манастира Средиште, отпочело је 1995. године, за време Епископа банатског Хризостома. Изабрано је место удаљено 500 метара од локације старог манастира, на падини крај пута који води на Гудурички врх, највећу планину у Војводини.

Градња манастирког конака, започела је 1998. године, а параклис који је подигнут на последњем спрату конака и неодољиво подсећа на светогорски распоред светилишта у манастирским конацима, посвећен је Св. Архангелу Михаилу. Потом је у горњој зони опричана бојом светиња, којој је овај манастир и посвећен - Чудотворна Икона Пресвете Богородице Тројеручице. Следећи објекат, подигнут 2001. године, је звоник који је рађен по узору на хиландарски пирг (кулу) Светога Саве.

Годину дана касније, крај звоника, постављени су темељи за храм, који ће бити посвећен Икони Пресвете Богородице Тројеручице. Храм Светог Теодора Вршачког, чува верну реплику чудотворне Иконе Пресвете Богородице Тројеручице, која је израђена у Манастиру Хиландар.

Извор и фото- Град Вршац