Словачки дом је центар културе Словака у Старој Пазови, али га не посећују само Словаци, већ су чланови и Срби, Хрвати…
Словачка културна друштва у Војводини јесу активни чувари и неговатељи културног наслеђа, језика и обичаја ове мањине у нашој држави. Скоро свако место у којем живе Словаци може се поносити удружењем, које своју делатност усмерава на поменуте области.
Либушка Лакатошова, дугогодишња председница друштва, истиче да је у друштву активно осам секција – позоришна, фолклорна, певачка, музичка, литерарна секција, удружење жена, секција технике и фото-секција. Друштвоброји око 200 активних чланова, што ни не чуди, јер само фолклорних секција има пет.
-Увек ту имамо неке активности. Постоји распоред дешавања. Све секције се међусобно подржавају, допуњују, преклапају, али једна без друге и не могу- истакла је Лакатошова и додала да организују и учествују у бројним манифестацијама:
-Прва позоришна представа играна је у Пазови давне 1903. године, а то у Киршнеровом дому. Од тада се ова врста уметности може похвалити богатом традицијом у Старој Пазови. То је, у неку руку, и разлог што се у Пазови одржавају позоришни фестивали – “3XЂ” (за децу) и “Позоришне ловорике” (за одрасле). Имамо и своја позоришна остварења. Често организујемо програме, наступе фолклорних ансамбала, али и осталих.
Кратак историјат СКУД “Херој Јанко Чмелик”
Историја друштва сеже у 1948. годину, тачније, веже се за период после гашења Матице словачке у Југославији. Тада је основано Културно друштво. Годину дана касније променило је назив у Словачко културно-просветно друштво “Херој Јанко Чмелик”, да би 1956. године, пререгистрацијом, добило свој данашњи назив.
Културно-уметнички живот старопазовачких Словака започет је још у 18. веку, окупљањем при посебним приликама, док су се први пут организовано окупили у хору, 1870. године, на прославама стогодишњице досељавања Словака у Стару Пазову. По оснивању Словачке читаонице 1893. године, у приватној кући Ондреја Менђана, касније и у новој парохијској кући словачке евангеличке цркве, словачки народ се почео организовати, предвођен руком искусног свештеника, Владимира Хурбана, оца ВХВ.
Читаоница је организовала предавања, певање, као и гостовања Српског народног позоришта из Новог Сада. Словачке културне активности вршене су у парохијском дому, школи и гостионицама. Тек је 1902. настала потреба организовања словачке забаве. Било је то 28. јануара 1902. Годину дана касније, 2. фебруара 1903., одиграна је прва словачка представа у Старој Пазови. Тада су глумци, као и сви присутни, обећали да ће се представе организовати сваке године. Пошто су Старој Пазови усталила пракса да се после представе организује певање или плес, приређиване су позоришно-певачко-музичке забаве.
Културни живот је био толико шаренолик, да је Словачка читаоница одлучила да изгради Словачки народни дом, као центар јужнословенских Словака и Чеха (пошто је Пазова већ тада, захваљујући вашарима, железници и струји постала варошица).
Словачки народни дом, са огромном позоришном двораном, изграђен је 1928. године. Био је то дом регистрован и као институција, у којој су деловали: читаоница, позориште, хор, оркестри и фолклор. Свака од ових форми била је или друштво, или секција друштва. Оснивањем Матице словачке у Југославији, од 1933. године, организацију словачког културног живота преузима Месни одбор Матице словачке, чиме институција Словачког дома нестаје.
Slovenský kultúrno-umelecký spolok „Heroj Janko Čmelik“ zo Starej Pazovy bol založený v roku 1928 najskôr ako osvetový spolok a o 20 rokov neskôr zmenil svoj názov na súčasný. Spolok vlastní svoj areál, presnejšie Slovenský dom s rozlohou 640 metrov štvorcových.
Slovenský domov je centrom slovenskej kultúry v Starej Pazove, ale nenavštevujú ho len Slováci, ale aj Srbi, Chorváti...
Slovenské kultúrne spolky vo Vojvodine sú aktívnymi strážcami a vychovávateľmi kultúrneho dedičstva, jazyka a zvykov túto menšinu v našej krajine. Takmer každé miesto, kde Slováci žijú, sa môže pýšiť združením, ktoré svoju činnosť zameriava na spomínané oblasti.
Dlhoročná predsedníčka spolku Libuška Lakatošova upozorňuje, že v spolku pôsobí osem sekcií - divadelná, folklórna, spevácka, hudobná, literárna, spolok žien, technická sekcia a fotosekcia. Spolok má okolo 200 aktívnych členov, čo nie je prekvapujúce, pretože folklórnych oddielov je len päť.
- Vždy tam máme nejaké aktivity. Existuje harmonogram podujatí. Všetky sekcie sa navzájom podporujú, dopĺňajú, prelínajú, ale jedna bez druhej sa nezaobíde - upozornila Lakatošova a dodala, že organizujú a zúčastňujú sa na početných podujatiach:
- Prvé divadelné predstavenie sa hralo v Pazove už v roku 1903, v Kirschnerovom dome.
Odvtedy sa tento druh umenia môže pochváliť bohatou tradíciou v Starej Pazove.
Aj preto sa v Pazove konajú divadelné festivaly „3XĐ“ (pre deti) a „Divadelné vavríny“ (pre dospelých). Máme aj vlastné divadelné inscenácie. Často organizujeme programy, vystúpenia folklórnych súborov, ale aj iné.
Stručná história SKUD "Heroj Janko Čmelik"
História spolku siaha do roku 1948, presnejšie súvisí s obdobím po zatvorení Matice slovenskej v Juhoslávii. Potom bol založený Kultúrny spolok. O rok neskôr zmenila názov na Slovenský kultúrno-osvetový spolok „Hrdina Janko Chmelík“ a v roku 1956 preregistráciou dostala súčasný názov. Kultúrny a umelecký život staropazovských Slovákov sa začal v 18. storočí schádzaním pri zvláštnych príležitostiach, pričom prvýkrát sa zišli v organizovanom zbore v roku 1870 na oslavách stého výročia prisťahovalectva Slovákov do Starej Pazovy.
Po zriadení Slovenskej čitárne v roku 1893 v súkromnom dome Ondreja Menđana a neskôr v novom farskom dome Slovenskej evanjelickej cirkvi sa slovenský ľud začal organizovať pod vedením skúseného kňaza Vladimíra. Hurban, otec VHV. Čitáreň organizovala prednášky, spev, ale aj hosťovanie Srbského národného divadla z Nového Sadu. Vo farskom dome, škole a hostincoch sa realizovala slovenská kultúrna činnosť.
Až v roku 1902 vznikla potreba zorganizovať slovenskú stranu. Bolo to 28. januára 1902. O rok neskôr, 2. februára 1903, uviedli v Starej Pazove prvú slovenskú hru. Potom herci, ale aj všetci prítomní sľúbili, že predstavenia budú organizovať každý rok.
Keďže Stará Pazova zaviedla prax organizovania spevu alebo tanca po predstavení,boli usporiadané divadelno-spevácko-hudobné večierky. Kultúrny život bol taký pestrý, že sa Slovenská čitáreň rozhodla postaviť Slovenský ľudový dom ako centrum južných slovanských Slovákov a Čechov (keďže Pazova sa už vďaka jarmokom, železnici a elektrine stala malým mestom).
Slovenský ľudový dom s obrovskou divadelnou sálou bol postavený v roku 1928. Bol to domov registrovaný ako ústav, v ktorom pôsobili: čitáreň, divadlo, spevokol, orchestre a folklór. Každá z týchto foriem bola buď spoločnosťou alebo časťou spoločnosti.
Vznikom Matice slovenskej v Juhoslávii, v roku 1933, organizáciu slovenského kultúrneho života prevzal Miestny výbor Matice slovenskej, čím zanikol ústav Slovenského domova.
