Захтеви се односе на то како системе социјалне и здравствене заштите, пензионе системе и економију прилагодити повећаном броју старијих особа у друштву, како омогућити запошљавање, адекватно становање, развој и целоживотно учење, како обезбедити на правима заснован приступ и на крају, једно од најважнијих питања, како омогућити бољу међугенерацијску солидарност и смањити амбиваленцију и сукоб међу генерацијама.
Међугенерацијска солидарност је комплексан појам присутан у свим областима у друштву, управо због тога неопходно је да креирамо боље односе међу генерацијама и да почнемо да градимо међугенерацијски споразум, где би свака генерација имала своју улогу у друштву, али и одговорност.
О међугенерацијској солидарности и очувању породице разговарали смо са Владимиром Радоњићем, секретаром Црвеног крста у Белој Цркви.
- Бела Црква је мали град и ту се сви познајемо. Не види се та нека међугенерацијска сарадња све док не дође стани-пани, кад се деси нешто – као кад се десио ковид 2020. године и онда смо видели да је тај волонтеризам веома жив. Ја сам са 55 волонтера хранио преко 100 породица – ишли су, носили су храну, лекове – посебно старијим породицама и самцима. Искрено да вам кажем није то толико лоше, каже за наш портал секретар те хуманитарне организације. Нажалост, увек се више виде лоше ствари, потенцирају у медијима, што је, сматра он - велика грешка. Што се тиче Црвеног крста, истиче добру сарадњу са свима: са локалном самоуправом и са школама, са вртићима, имају и доста волонтера.
- Добровољно давалаштво крви је јако битно – прилично је добар одзив на те акције, што је једна од такође важних ствари за једно мало место. Укључене су све генерације и старији и млађи – сви заједно. На једну од последњих акција да дају крв одазвало се 90 људи. Више од 50 одсто пунолетних ученика дају крв, поносно истичу хуманост младих у Белој Цркви.
Процес старења становништва последица је све мањег удела младог становништва (0–14 година) у укупном становништву. Према подацима Уједињених нација, број особа старијих од 60 година је 2000. године премашио број деце узраста до 5 година, а процена је да ће 2050. године број старијих од 60 година премашити број деце до 15 година старости. Стога, управо солидарност међу генерацијама треба да буде кључна карактеристика социјалних, здравствених и економских политика.
ЦК има и добру сарадњу и са СУБНОР-ом, где се и старији укључују у разне акције. - Имамо доста добар Дом пензионера, они су веома активни, одлазим тамо једном месечно – увек је пуно људи. Одлазимо са волонтерима тамо. Недавно, 1.ог октобра био је Светски дан старијих лица. Чисто да се дружимо са ситним поклонима које однесемо, најважније нам је да покажемо ту пажњу према тим нашим суграђанима.
- Колико међугенерацијска солидарност утиче на евентуално стварање повољнијег окружења, доприноси ли породичном миру и стабилности? Има ли неких проблема у граду или селима?
- То је врло тешко, социолошко питање. У суштини млади одлазе у великом броју, врло мало је остало младих људи. Села су постала старачка, у сваком селу фали четвртина становништва можда и више. И то становништво које је ту старије је од 50, 60 и 70 година. Ти људи треба да живе, да цепају дрва, да одлазе код лекара – све је то сад врло отежано јер нема млађих људи, тај део социјалног живота се гаси.
Имате две градске школе и у првом разреду 50-60 ученика, а некада је било девет одељења, 20. Тек сада ћемо видети када сазнамо резултате пописа. То је јако негативан тренд у овом крају, то исељеништво, посебно из сеоских средина. Вероватно је то проблем свуда. Бела Црква је имала 17.360 становника, сад неће имати ни 13.000, страхује секретар организације ЦК у тој јужнобанатској општини.
Према подацима Републичког завода за статистику у 2017. години удео младих (0-14 година) износи 14,4 одсто, док је удео старијих од 65 година у укупном становништву 19,6 одсто. Радно способно становништво старости од 15 до 64 године чини 66 одсто укупне популације, а с обзиром на то да се још увек налазимо у демографском бонусу, неопходно је креирати јавне политике које ће омогућити бољу међугенерацијску солидарност и квалитетан живот свих генерација.
-
Одлазак младих угрожава и породицу. Знате како је са старима – кад не виђају своје, све се расклима, није више то – они живе за своју децу, за своје унуке – а њих нема. Утешно је што дођу бар преко лета. Јако, јако мало деце имамо, закључује Радоњић. Ипак, он наглашава да је међугенерацијска солидарност добра, али због миграција младих видите само старе људе. У центру за социјални рад имамо око 1000 породица које имају три, шест, девет или 12 месеци помоћ, податак је којим илуструје проблем.
Црвени крст у Белој Цркви је основан је 22. априла 1880. године и једна је од најстаријих организација Црвеног крста у Србији. Први Председник Црвеног крста у Белој Цркви је била госпођа Марија Васнер Барај (Мариа Wасзнер Барраy), жена тадашњег градоначелника Кајетана Бараја.
С. Глишић
