Поводом обележавања 175-годишњице Мајске скупштине, на којој је 1848. године у Сремским Карловцима донета одлука о проглашењу Српске Војводине, потпредседник Покрајинске владе Бранко Ћурчић и покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Драгана Милошевић положили су, у име Покрајинске владе, венац на гроб војводе Стевана Шупљикца у манастиру Крушедолу, а потом и код спомен-плоче на згради Магистрата у Сремским Карловцима, посвећене проглашењу Српске Војводине.

На споменик војводи Стевану Шупљикцу у Панчеву венац је, такође у име Покрајинске  владе, положио покрајински секретар за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Aлександар Софић.

Пре 175 година, током Мајске скупштине у Сремским Kарловцима, проглашена је Српска Војводина, као аутономна српска јединица на простору тадашње Аустроугарске.

То је био изузетно важан тренутак у историји српског народа, који му је донео прве званичне представнике у тадашњој Аустроугарској монархији. Митрополот Јосиф Рајачић је тада проглашен за патријарха, а граничарски пуковник Стеван Шупљикац за српског војводу.

На Скупштини су истакнути захтеви Срба у Аустрији, односно на простору јужне Угарске, за аутономни политички и културни развој.

Тада проглашена Српска Војводина обухватала је Срем, Војну границу у Срему, Барању и Бачку с Бечејским и Шајкашким округом, и Банат са Војном границом, укључујући и Великокикиндски дистрикт.

У име Владе Републике Србије, венац је положио министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић.

„Одлукама Велике мајске скупштине, која је одржана у згради Магистрата у Сремским Карловцима, српски народ је поставио темеље свом политичком деловању у тадашњој Хабзбуршкој, а потом Аустроугарској монархији“, рекао је министар Селаковић, истакавши да је наш народ тада уздигао свога митрополита у ранг патријарха, изабрао првог војводу као врховног поглавара световне власти и донео озбиљне одлуке којима је формирао органе власти на територији Српске Војводине.

Министар Селаковић је нагласио да је та борба за политичку еманципацију, али и обједињавање са Књажевином, а потом и Краљевином  Србијом, трајала дугих седам  деценија, и да је окончана Великом народном скупштином у Новом Саду, 1918. године.

„Тај дух, који је постављен и озваничен далеке 1848. године, када су се  Срби, наши преци, на овим просторима борили за равноправност и толеранцију, и за то да се њихов демократски глас уважава и цени подједнако као и глас других – и дан-данас живи у духу који постоји у нашој Српској Војводини, која је у свом називу тада била српска, али која је свакоме ко је живео на њеној територији, као свакоме ко данас живи на овим просторима, гарантовала пуну толеранцију, равноправност, слободу гласа и мишљења, и слободу демократског одлучивања“, нагласио је министар Селаковић.

На иницијативу Покрајинске владе, Скупштина АП Војводине је пре пет година донела одлуку да се годишњица Мајске скупштине обележава 15. маја, као датум од покрајинског значаја.

Од ове године, одлуком Владе Србије, годишњица Мајске скупштине уврштена је у Државни програм обележавања историјских догађаја ослободилачких ратова Србије.