Данас је у Вршцу, у години када се обележава тачно седам векова од првог помена Вршачке куле, у том средњовековном отворена прва стална изложба „Живот у утврђење у средњовековном Банату“ која на аутентичан начин приказује како се током векова одвијао живот унутар тих камених зидина. Посетиоци сада по први пут могу да виде неке од оригиналних археолошких предмета пронађених на том локалитету, делове ратничке опреме, хладно оружје као и бројне реплике оружја, оклопа, застава, макету (диораму) идеалне реконструкције Вршачког замка. Откако је 2015. оронула и за јавност затворена Вршачка кула, са препознатљивим „зубима“ на врху, постала Вршачки замак са постављеним кровом, дозиданом мањом кулом и недовршеном кружном кулом, унутрашњост тог објекта је била потпуно празна. Међутим, и као такав је мамио посетиоце из целе Србије и региона, јер се са последње етаже пружа фантастичан поглед на панораму града и непрегледну војвођанску равницу. Град Вршац ове године издвојио је за потребе опремања вршачке куле 2 милиона динара.

"Велико ми је задовољство и поносна сам данас, што смо за наше суграђане и све посетиоце, поново отворили врата најважнијег симбола нашег града, Вршачке куле, постављањем ове аутентичне музејске поставке која нам приказује седмовековну историју овог утврђења. Након вишедеценијског немара, 2015. године, овај споменик културе нажалост, морао је да буде затворен. Свесни вредности Вршачке куле, ми смо као локална самоуправа, њену реконструкцију ставили у план приоритета и захваљујући ангажовању људи из наше Градског музеја, који су са сарадницима свакодневно овде радили, данас смо поново уврстили нашу кулу на туристичку мапу Вршца. Посетиоци овог споменика културе од великог значаја, незаобилазног у обиласку нашег града од сада по први пут могу да виде неке од оригиналних археолошких предмета пронађених на овом локалитету, делове ратничке опреме, хладно оружје као и бројне реплике оружја, оклопа, застава и макету идеалне реконструкције Вршачког замка. Данашњим отварањем још једног депаданса Градског музеја Вршац, испунили смо обећање дато приликом отварања „Апотеке на степеницама“ да ћемо нашим суграђанима, али и свим посетиоцима, учинити доступним све наше знаменитости. Град Вршац наставиће да баштини своју културу, традицију и лепоте које има, а у сарадњи са Градским музејом наредни кораци биће реконструкција осталих депаданса: Стеријине куће, Музеја Роберта Хамерштила у Гудурици као и наредна фаза реконструкције осталих објеката Вршачког замка, чиме ћемо наставити да унапређујемо културну и туристичку понуду за све становнике и туристе у нашем граду." изјавила је у свом обраћању градоначелница Вршца Драгана Митровић.

Поставку су радили кустоси-историчари Градског музеја Вршац, Ивана Ранимиров и Стефан Мавровић уз менторску асистенцију Др Александра Крстића, вишег научног сарадника Историјског института Београду, који се опсежно бави средњовековном историјом Вршца. Конципирали су је хронолошки, па, тако, свака етажа сведочи о једној епохи.

"Бројна документација указује на то да су Вршачко утврђење саградили Угри, много пре турске најезде, најкасније у 14. веку, у период када се Вршац звао Ердшомљо, што је бацило потпуно ново светло на историју града. Након одласка Монгола у пролеће 1242. године, краљ Бела IV (1235–1270) започео је обнову земље. Важан део његових напора на јачању одбрамбеног система краљевине био је почетак масовне изградње камених утврђења широм Угарске, нарочито у пограничним подручјима. У деценијама које су следиле након монголске најезде прво је подигнута тврђава у Ердшомљу, а затим и друга утврђења на подручју Крашовске жупаније. Први сачувани податак о вршачком утврђењу потиче из 1323. године, где се у изворима јављају и кастелани краљевске тврђаве Ердшомљо. Управо те године ову дужност обављао је Никола, син Дионисија из породице Јанки, а 1335. године вршачки кастелан био је Чока Толди, потоњи тамишки жупан" образложио је Др Александар Крстић.

Први спрат је везан за угарски период. Ту су, испод стакленог пода, изложени оригинални предмети са овог локалитета, од грнчарије, до делова оружја. На другом спрату је приказан период Српске деспотовине, где је представљен и модел заподноевропског витеза на прелазу из 15. у 16. век. Последњи спрат је везан за турски период. Ту је изложен и део турског водовода, који представља, уз пар надгробних споменика, једино опипљиво сведочанство њихове владавине. Није изостављена ни романсирана страна приче о вршачком утврђењу, која је настала из пера вршачког публицисте Душана Белче. Тај део изложбе налази се у тзв. капија-кули, у којој се продају карте и сувенири.

"За нашу кулу је везана легенда о зачараној принцези, коју је чаробњак претворио у змију, јер је одбила његову просидбу. Она се, према легенди, и данас крије у каменим зидинама. Ту је и прича о вршачким патуљцима, коју смо илустровали керамичким фигурицама које су рад Данијеле Радеке, као и луткарски приказ неизоставне битке у којој је вршачки устаник Јанко Халабура одрубио главу турског бега. Детаљ из те борбе се налази и на грбу Града Вршца" истакла кустос историчар Ивана Ранимиров, ауторка изложбе.

У плану је да се на јесен постојећа поставка допуни дигиталним садржајима– идеалном 3Д реконструкцијом замка и 4Д видео-презентацијом, која ће пружити увид у историјске фазе од формирања утврђења до његовог делимичног рушења 1701. године, након потписивања Карловачког мира. Госте је током данашње церемоније отварања, предивним звуцима на харфи, забављала ученица Музичке школе "Јосиф Маринковић" Доротеа Васић.

Град Вршац