Тако су ученици овде похађали наставу у два истурена одељења Основне школе „Свети Георгије” из Уздина, а већ неколико година заредом, деце није било ни за толико. Мештани кажу да је то само део слагалице – реалности у којој је у Путникову за годину дана било једно крштење, а дечји плач се није чуо већ три лета. Немају Путничани ни месну канцеларију, здравствена амбуланта ради једном недељно, за ињекције се опет мора опет у Уздин, а на располагању им је мала продавница, у коју стиже само хлеб.
Зато млади одлазе и не враћају се, а тај пут за њих почиње још у вишим разредима основног образовања, по које тек неколико старијих основаца из Путникова путује свакодневно у комшијску основну школу.
Срећна околност у причи је што уздинска осмолетка ради у добро опремљеном објекту, те нову школску годину овде дочекују, кажу, мирни. Мирно су прошле и летње ферије, током којих није било већег посла, након реконструкције крова, а последњи дани распуста, пред улазак ђака у учионице, користе се за финално умивање ентеријера.
У односу на прошлу школску годину, није се променио ни број уписаних ђака. Уздинска школа ће и у новој школској години остати на приближно истом броју од око 150 ученика, махом из села, међу којима је неколико из социјално угрожених породица, као оних који наставу похађају по посебном програму и којима се, наглашавају овде, води нарочита брига.
Тако је формирано 16 одељења, што ће се по речима директора Октавијана Kрецу можда и променити, уколико буде потребе за њиховим спајањем, опет због недовољног броја ђака. „Прописи налажу да у одељењу буде минимум 15 ученика, па ћемо видети да ли ће бити реорганизације одељења. То је и једино отворено питање, а иначе се можемо похвалити одличним условима за рад. Поновили смо се пред почетак нове школске године, од Министарства просвете добили смо нове лаптоп рачунаре, што ће нам додатно помоћи и унапредити рад са ученицима, нарочито ако буде потребе за онлајн наставом. Такође, кадар је квалитетан и у том погледу немамо проблема. Већина наставника је из Уздина и Kовачице, а имамо и неколико колега који путују из Зрењанина и Београда”, каже за „Политику” директор школе у којој посебно истичу снажну васпитно-образовну традицију, чија особеност је мултиетничност, па осим Румуна и Срба, двојезичну наставу похађа и одређени број Рома.
Школа има и продужени боравак, а васпитно-образовни процес спроводи тридесетак наставника. Осим специфичног и богатог језичког наслеђа, негују фолклорно и ликовно стваралаштво, књижевне и позоришне активности и, нарочито, музичко наслеђе. Школски хор и оркестар су се у последњој деценији, са прегрш освојених одличја, сврстали међу најуспешнијима у земљи. Заједно, ученици и наставници нижу и резултате у науци и спорту, са стотинак учешћа на републичким такмичењима и освојених више од 50 медаља, од чега је чак половина златних, а постигнућа на домаћем терену пратила су и међународна признања. Остварени су братски односи са многим школама у Србији и образовним институцијама у иностранству, нарочито у Републици Румунији.
Школа истрајно представља културно наслеђе Румуна у Србији на интернационалним фестивалима фолклора за децу и омладину и свечаностима поводом националних празника, а сами организују низ манифестација, од којих су многе међународног карактера. „Најзначајније за постизање оваквих успеха јесте то што се у нашој школи постигнућа ученика систематски прате, свако напредовање похваљује, а изузетна промовишу и награђују”, истиче директор осмогодишње школе, чији почетак рада датира још од 1775. године.
Два века касније, 1976. школа добија нову зграду, припојену старој, са савремено опремљеним мултимедијалним учионицама и кабинетима, библиотеком од преко 6.500 књига, простором за изложбе, одлично опремљеном фискултурном салом и спортским теренима на отвореном. Имају овде воље да иницирају и учествују и у хуманитарним акцијама како би се побољшали социјални и материјални статус ученика, у чему помаже велики број пријатеља школе.
Извор: politika.rs