15. октобра 1717. године настала је садашња Бела Црква.

Оснивање организованог насеља Бела Црква, приписује се грофу Мерсију, првом гувернеру Баната, после протеривања Турака, с тих простора, 1717. године. За безбедност, од Турака, Аустрија је формирала војну границу, а у 1774. години, формиран је влашко-илирски гранични пук са седиштем у Белој Цркви. Од тада овде почињу да се граде многе прелепе зграде, од којих су неки још увек доста очуване. Војна граница је укинута 1872. године. Бела Црква је поново припојена Мађарској, администрација се променила у цивилну. Први цивилни градоначелник је био Леонард Бем (Леонард Бем), учен човек који је написао прву историју града Беле Цркве. Ускоро, 1877. године, основан је музеј у Белој Цркви, први у Војводини, а основао га је Фелик Милекер.

Први немачки досељеници у Белу Цркву стижу још почетком 18. века, тачније 1717. године, захваљујући Клаудију Флоримунду Мерсију, аустријском војсковођи и гувернеру који је први открио лепоту ове аустроугарске провинције, и отворио пут својим војницима. Они су тако на обалама Нере и Караша ударили темеље ове варошице, а после њих почеле су да се досељавају и читаве породице, прва већа група од 200-300 Немаца, насељена је у периоду од 1725. до 1727. године, из Франачке и Хесена. Касније су стизале читаве породице све до 1737. године. У лепоти новог завичаја и условима у којима су живели, ти први становници Беле Цркве су стварали нову аутентичну цивилизацију и културу. Убрзо потом, 1742. године Белу Цркву насељавају Срби, затим Румуни, Јевреји и други народи, али све до краја Другог светског рата већинско становништво било је немачко.

Упорност и храброст житеља дала је значајне резултате, те је у време владавине Марије Терезије, Бела Црква доживљава прави процват, иза којег стоји предузимљивост и марљивост трговаца, занатлија и виноградара. Град је израстао на обронцима Карпата, на благо заталасаној равници, својим географским положајем већ је у ствари био предодређен за узгој винове лозе, што су максимално искористили житељи Беле Цркве и изградили имиџ виноградарског краја, у којем успева квалитетно грожђе и развија се умешност производње доброг вина.

2017. године, на иницијативу тадашњег председника Скупштине општине Бела Црква Марјана Алексића, у Градском парку постављена је биста оснивача града, грофа Мерсија, аутора познатог академског сликара Ненада Брачића. Те године, уједно је обележено три века од настанка поменуте општине.

Извор-http://srpskaenciklopedija.org/

Фото-Зелениминути.рс