Постоје мелодије које препознајемо и пре него што се сетимо где смо их чули. Оне у себи носе говор једног краја, сећање на обичаје и начин на који су људи изражавали радост, тугу или чежњу. Стеван Стојановић Мокрањац умео је да у тим мелодијама препозна уметничку снагу. Зато његово дело има посебно место у формирању српског националног музичког идентитета.
Рођен 1856. године у Неготину, Стеван Стојановић Мокрањац се често назива „оцем српске музике“. Стварао је у време када се музички живот Србије развијао кроз рад певачких друштава, јавне концерте и оснивање музичких школа. Народна песма за њега није била само грађа коју треба сачувати од заборава. Била је полазиште за стварање музике која ће звучати аутентично, а истовремено имати уметничку форму и место на концертној сцени.
То се најјасније чује у петнаест Руковети, хорских циклуса насталих на основу народних песама. Мокрањац је бирао мелодије из различитих крајева, повезивао их и обликовао тако да свака песма задржи свој карактер, а целина добије сопствени ток. Смењивање мирних и живих делова, снажних хорских наступа и нежнијих тренутака даје Руковетима израз који превазилази једноставну обраду народних напева.
Управо је у том споју Мокрањчев највећи допринос. Народну мелодију није остављао онаквом какву ју је затекао, али није ни брисао њене особености. Дао јој је нови простор у коме су се локални музички изрази могли чути као део шире културне целине. Национални музички идентитет тако није настајао из једног, непроменљивог звука, већ из богатства песама, гласова и крајева које је композитор повезао својим уметничким језиком.
Мокрањац је бележио и проучавао црквене напеве, а духовна музика чини важан део његовог стваралаштва. Као диригент Београдског певачког друштва, своја дела представљао је публици у земљи и иностранству. Учествовао је и у оснивању Српске музичке школе 1899. године. Његов утицај зато се ширио и кроз наступе и кроз образовање нових генерација музичара.
Живу везу између Мокрањчевог дела и данашње публике чувају „Мокрањчеви дани“ у његовом родном Неготину. Ове године обележава се 170 година од рођења Стевана Стојановића Мокрањца, а одржано је и јубиларно, 60. издање фестивала. Током девет фестивалских дана програм је обухватио хорске и друге концерте, натпевавање хорова, изложбе, промоцију књиге и семинар за диригенте. Тако се Мокрањчево наслеђе представља не само као драгоцена прошлост већ и као подстицај савременом музичком стваралаштву.
У оквиру Фестивала премијерно су изведене и оркестарске адаптације Мокрањчевих „Руковети“, које је за симфонијски оркестар приредио др ум. Милорад Маринковић.
Ово извођење показало је да Мокрањчева музика и данас живи кроз нове уметничке приступе, остајући један од темеља српског музичког идентитета.
