Како ће се држава суочити с проблемом
Стручњаци очекују да ће се после пописа показати много гора демократска слика. Бранкица Јанковић наглашава да не треба да се стари посматрају кроз црну статистику, већ као ризница знања и искустава и да се прилагођавањем животних услова омогући здраво и достојанствено старење. Додаје да они не би требало да се посматрају као нека хомогена група, јер су то људи од 65 до 90 и више година и имају разнолике потребе, стања и могућности, што може бити и потенцијал.
"Ако се реално поставе циљеви, одреде средства и актери који су одговорни, није немогуће да се обезбеди социјална сигурност, стабилност пензија, доступан лекар, савремени лекови и терапије. Укључивање старијих у све животне процесе, па и оне дигиталне које нам могу омогућити да све ово постигнемо без дискриминације уз равноправан третман свих грађана", закључила је Јанковићева.
Указала је да се стари најчешће жале на немогућност остваривања неких услуга и права у систему социјалне заштите, здравственог осигурања, остваривања социјалне помоћи због имовинског цензуса, кредита, невољног, против њихове воље, смештања у дом, одузимања пословне способности.
Октобар је и месец старих: проблеми, али и лепота трећег доба
Надежда Сатарић је социјална радница и магистар социјалне политике, као и председница удружења Снага пријатељства – Amity.
У светлу данашењег окружења и догађаја у свету она истиче да старији имају страхове најчешће од усамљености када им оде партнер, умре неки ближи члан породице заправо кад остану сами – то је за њих и проблем и изазов; страх од епидемија, болести: сећамо се ковида оног затварања посебно најстаријих, колико дуго нису могли да изађу из куће, да оду до продавнице по намирнице, нити су њима драге млађе особе могле да дођу; страх од ратова иако их сада код нас нема, али се многи сећају другог светског рата, деведесетих година свакако, па онда све ово што виде што се догађа у свету их забрињава. Не брину они због себе него због своје деце, унука и праунука, каже Сатарић. Коначно, ту је и страх од сиромаштва јер многи живе са скромним пензијама, а онда се плаше биће несташице, роба ће још више поскупети.
Ситуација изазвана пандемијом вируса корона показала је колики је значај очувања породице и солидарности за њене чланове, али и за стабилност друштва у целини. Током претходног периода показало се да је један од најважнијих задатака да се сачува и ојача породица, а да је нарочито важно ставити акценат на друштвене групе које су током пандемије поднеле већи терет.
Још један проблем је изражен: 6 до 10 посто старијих од 65 г оболевају од неког облика деменције, а најчешће од алцхајмерове болести. Нажалост не препознају се симптоми често и по десетак година не иду код лекара. Јер лекари кажу што се болест раније открије може симптоматска терапија да се укључи и радно рекреативне активности у дневним боравцима за које се ми залажемо, каже Сатарић и додаје да недостају дневне услуге у локалним заједницама. Потребна је стручна подршка, савети сродницима како да се опходе и снађу са оболелим чланом породице. И ми социјални радници треба да их упутимо каква све права имају и како да приступе тим правима, каже ова активисткиња.
Удружење и активисти: О лепоти старења
Ово удружење организује бројне изложбе фотографија о лепоти старења.
- Желимо да прикажемо ону позитивну страну старења јер постоје многе предрасуде: старе гледамо као терет колико ћемо одвојити за пензије из буџета, да су неспособни да раде. Већина њих итекако доприноси својим радом и породици и локалној заједници и друштву у целини, истиче ова социјална радница која је и сама веома активна.
Циљ Удружења и изложбе је допринос смањењу стереотипа и предрасуда које у нашем друштву постоје према старијим особама, а онда то доприноси израженој дискриминацији према њима. Сва истраживања показују да преко 50 одсто старијих осећа неки вид дискриминације.
Удружење такође подстиче стварање друштва за све генерације. Читава заједница треба да буде захвална старијим грађанима што чувају огњишта у све празнијим селима, доприносе очувању старих заната, заштити културне баштине, доприносе документовању локалне историје, чувају унуке и праунуке док њихови родитељи раде, негују оболеле чланове породице и волонтерски помажу својим вршњацима и старијима од себе
- Желимо да укажемо на њихово акумулирано искуство, они су равноправни чланови друштва и треба да буду укључени у заједницу на свим нивоима у свим њеним областима, закључила је Надежда Сатарић.
Многи међу младима поштују и уважавају старије, препознају енергију и мудрост које им је донео живот који су проживели и сву ту поуку коју носе са собом.
Слађана Глишић
„Пројекат "Међугенерацијском сарадњом до очувања породице“ суфинансира Министарство културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”
