Овај јединствени духовно-културни центар подигнут је залагањем свештеника протојереја – ставрофора Александра Ђурђева. Подељен је у три целине – Богородичин парк, парк Светог Саве и парк светог архиђакона Стефана. На уласку у овај комплекс постоје две капије покривене шиндром. Поред велике и мале капије стоје по три крста и по обострана икона испод настрешнице. Испред мале, која је одмах до храма, су две плоче, једна је постављена у спомен књазу српском Милошу Обреновићу који је присјединио Крупањ и Рађевину Кнежевини Србији 1834. године, а на другој плочи представљен је историјат цркве.
– Црква посвећена Успењу Пресвете Богородице први пут се помиње давне 1528. године. Кроз векове много пута је паљена али исто толико пута и обнављана. Сам храм поседује богат црквени мобилијар из различитих временских раздобља, књига, сасуда, икона и много тога још – објашњава свештеник Александар Ђурђев.
Поред цркве посвећене Успењу Пресвете Богородице, црквени парк у свом саставу има и пет музеја, Велику бину, капелу Св. Великомученика Прокопија уклесана у стену под земљом, више спомен плоча и обележја, али и Старо гробље са аутентичним споменицима од овдашње сиге и кречњака у облику алатки који су давни преци користили.
– У доњем нивоу парка налази се низ малих дрвених брвнара, музеја и Велика бина на којој традиционално одржавамо Петровдански сабор и манифестацију „Надметање за дукат“. Више од 100 година сваког 12. јула, на Петровдан, овде се окупљају Рађевци, и млади и стари, који се у коло хватају, а које неретко зна да траје и по два сата. На крају игре додељују се награде најбољима, најиздржљивијој девојци и момку – каже свештеник.
Ову манифестацију покренуо је први почасни грађанин Крупња Петар Радојловић на Капетановој води. Што се тиче музеја, Добри поток се може итекако похвалити богатом понудом. Ту су музеји Лова у Рађевини, Пчеларства, музеј Светосавске деце, старих заната и музеј ентеријера с преласка из 19. на 20. век.
– Највећи од свих је управо музеј ентеријера у ком се може видети како је некад живела једна рађевска, грађанска и сеоска породица, али и породица из времена турске власти – објашњава Ђурђев.
Сваки кутак овог простора испуњен је аутентичним експонатима који датирају из времена с краја 19. и почетка 20. века. Само ли провирите у ове просторије исупињене старим намештајем, клавиром, намештеном трпезаријом и спаваћим собама осетићете дух старих времена, врмена у ком су живеле наше прабаке и прадеке. Ту је и намештена соба из времена турске владавине, која на оригиналан начин приказује све оно што смо до сада имали прилке да видимо у појединим телевизијским серијама. У самом парку налази се и чесма посвећена браћи Југовић, најмлађем и најстаријем брату, Влајку и Дамјану.
– Ту су и две подземне капеле које се налазе у некадашњим рударским окнима, као и екстеријер једног сеоског домаћинства с краја 19. и почетка 20. века. Једна капела је посвећена Св. Великомученику Прокопију, док је друга посвећена светој Петки Параскеви, која се тренутно реновира – додаје наш саговорник.
С’обзиром да је ово прва црква у Крупњу и да има велики значај за становништво, цркву и историју, Република Србија га је прогласила културним добром и налази се под њеном заштитом. Библиотека у овом духовном комплексу највећа је у читавој Шабачкој епархији. Иако мали, Крупањ на својој територији чува 13 цркава и два манастира, у оквиру којег се налази и Добри поток који представља оазу мира, вере и лепоте. Велика природна и културно – историјска богатстава из године у годину доприносе све бољој туристичкој понуди рађевског краја, а коју домаћи и страни посетиоци увелико препознају.
Љ.Марковић