Михољске задушнице падају увек у прву суботу пре Михољдана, па се, као и све задушнице, обележавају суботом, даном посвећеним упокојенима. Поред Михољских, у календару СПЦ постоје још три задушнице:
Зимске (Митровске), Пролећне (пред почетак Великог поста) и Летње (Духовске).
Обичаји У црквама се служи парастос – молитва за покој душа. Верници потом обилазе гробове, пале свеће и изговарају кратку молитву: „Бог да им душу прости и упокоји их где праведници почивају.” На гроб се доносе кувано жито, вино, колач и свеће: жито симболизује васкрсење, вино подсећа на Христову крв, а свећа означава светлост вечности. У многим крајевима припремљена храна се подели комшијама или сиромашнима „за душу”, као знак да љубав и доброта трају и после земаљског живота. Најчешће цвеће су хризантеме (симбол пролазности и сећања), док кале и љиљани упућују на духовну чистоту и одлазак душе на онај свет.
