У мноштву различитих народа који живе на територији наше земље, Словаци имају посебно место као народ који је и поред историјских миграција и утицаја других култура, успео да сачува свој језик, традицију и обичаје. Било да живе у својој матичној земљи – Словачкој, или ван граница своје земље, Словаци остају дубоко везани за свој културни идентитет, а своје обичаје негују и преносе с колена на колено. Корени и насељавање Словаци су у Србију почели да се досељавају током XVIII и XIX века, највише у Војводину, посебно у Бачку, Банат и Срем.
Насељавање Бачке и Срема везује се за почетак 19. века. Колонисти су углавном били сиромашни сељаци и занатлије, али са њима, у мањем броју, долазе и образовани учитељи и свештеници. Словаци су населили Бачки Петровац давне 1745. године, док су у Банату, 1784. године, основали Словачки Бардањ, насеље код Бегеја у близини данашњег Зрењанина. Кретање ка југу настављају 1802. И 1803. године када се око 1000 Словака населило у Ковачицу. 1806. године, насељавају и Падину, друго насеље у којем и данас највећи број становника чине Словаци. У Србији према попису из 2022, живи 41730 Словака. Од тог броја 39.807 Словака и они чине 2,28% становништва покрајине. Иако живе далеко од домовине, успели су да очувају свој језик, школу, цркву и културна друштва.
Традиционални обичаји Словаци су доласком на ове просторе донели и своју културу и обичаје које и данас негују. Посебно су занимљиви Словачки обичаји везани за празнике.
Божић и Ускрс обележавају се у кругу породице, уз песму, молитву и традиционална јела. Бадње вече се дочекује у кругу најуже породице, а претходно се одлази у цркву на свечану Мису. Након тога, Божић се дочекује у топлини дома, уз певање божићних песама и различите специјалитете које су домаћице спремале посебно за то вече. Једно од традиционалних словачких јела које се спрема за божићне и новогодишње празнике је и капустница, традиционална чорба од киселог купуса. За Ускрс се припрема богата трпеза, па се тако на столу може наћи све по реду, од супе, сарме, пихтија, палачинкиод кромпира пуњених свињетином, кобасица и наравно куваних јаја, до чувених словачких херовки. Током Ускрса, мушкарци у неким местима и даље посипају девојке водом или парфемом, што симболизује здравље и плодност.
Култура и уметност
Словачка култура богата је народним песмама, играма, као и везом, ткањем и резбарењем. У многим местима постоје бројна удружења, фолклорни ансамбли и културно-уметничка друштва која негују словачки језик и традицију. Посебно је позната сликарска колонија у Ковачици, светски препозната по наивном сликарству.
У центру словачке наивне уметности, Ковачици, од педесетих година 20. века стварају се дела инспирисана словачким обичајима, животом на селу и традицијом. Оснивањем галерије наивне уметности „Галерија Бабка“ 1991. године, Ковачица наставља да окупља наивне уметнике. За рођење наивног стваралаштва у Ковачици сматра се 1939. година, када без икаквог познавања академске конструкције слик почињу да сликају Мартин Палушка и Јан Сокол. Нешто касније придружују им се Михал Биреш, Владимир Бобош, Мартин Јонаш и Јан Књазовиц. У Галерији су данас изложене слике зачетника наивног сликарства: Зузане Халупове, Мартина Јонаша и радови великог броја уметника, углавном из Ковачице и Падине. Фонд слика Галерије наивне уметности из године у годину расте. Тренутно његово богатсво броји више од 800 слика. 
Језик и образовање
Словаци у Србији имају право на школовање на свом матерњем језику. У Војводини постоје основне школе где се настава одржава на словачком језику, а у Бачком Петровцу и Ковачици су основане и словачке гимназије. Матица словачка и данас активно ради на очувању словачког идентитета и развоју друштвеног положаја Словака, посебно у областима просвете, културе, уметности и словачког језика и писма. Захваљујући овим институцијама, словачки језик се и даље активно користи у образовању, медијима и култури. Национални савет словачке националне мањине Седиште Националног савета је у Новом Саду. Основан је са циљем праћења, односно унапређења положаја права словачке националне мањине у областима образовања, културе, јавног информисања и службене употребе словачког језика и писма. Организатор је и учесник у бројним активностима и манифестацијама, које за циљ имају очување словачког идентитета.
Zvyky, tradície a kultúra Slovákov:
Zachovanie identity v priebehu stáročí Medzi mnohými rôznymi národmi žijúcimi na území našej krajiny majú Slováci osobitné miesto ako národ, ktorý si napriek historickým migráciám a vplyvu iných kultúr dokázal zachovať svoj jazyk, tradície a zvyky. Či už žijú vo svojej domovine – na Slovensku, alebo za hranicami svojej krajiny, Slováci zostávajú hlboko oddaní svojej kultúrnej identite a svoje zvyky si vážia a odovzdávajú z generácie na generáciu. Korene a osídlenie Slováci začali do Srbska imigrovať v priebehu 18. a 19. storočia, prevažne do Vojvodiny, najmä do Báčky, Banátu a Sremu.
Osídlenie Bačky a Sremu sa datuje do začiatku 19. storočia. Kolonisti boli prevažne chudobní roľníci a remeselníci, ale s nimi v menšom počte prichádzali aj vzdelaní učitelia a kňazi. Slováci sa usadili v Báčskom Petrovci už v roku 1745, zatiaľ čo v Banáte v roku 1784 založili Slovak Bardanj, osadu neďaleko Begeja neďaleko dnešného Zrenjaninu. V sťahovaní na juh pokračovali v rokoch 1802 a 1803, keď sa v Kovačici usadilo približne 1 000 Slovákov. V roku 1806 sa usadili aj v Padine, ďalšej osade, kde Slováci dodnes tvoria väčšinu obyvateľstva. Podľa sčítania ľudu z roku 2022 žije v Srbsku 41 730 Slovákov. Z tohto počtu je 39 807 Slovákov, čo predstavuje 2,28 % obyvateľstva provincie. Hoci žijú ďaleko od svojej vlasti, podarilo sa im zachovať si jazyk, školu, cirkev a kultúrne spoločnosti. Tradičné zvyky Keď Slováci prišli do týchto oblastí, priniesli si svoju kultúru a zvyky, ktoré si dodnes vážia. Obzvlášť zaujímavé sú slovenské zvyky spojené so sviatkami. Vianoce a Veľká noc sa oslavujú v rodinnom kruhu, s piesňami, modlitbami a tradičnými jedlami. Štedrý večer sa oslavuje v najbližšej rodine a predtým sa chodí do kostola na slávnostnú omšu. Potom sa Vianoce oslavujú v teple domova, so spevom vianočných kolied a rôznymi špecialitami, ktoré si gazdinky pripravili špeciálne na tento večer. Jedným z tradičných slovenských jedál pripravovaných na vianočné a novoročné sviatky je kapustnica, tradičná polievka z kyslej kapusty. Na Veľkú noc sa pripravuje bohaté jedlo, takže na stole nájdete všetko, od polievky, sarmy, pihtije, zemiakových placiek plnených bravčovým mäsom, klobás a samozrejme varených vajec, až po slávnu slovenskú cherovku. Počas Veľkej noci muži na niektorých miestach dodnes kropia dievčatá vodou alebo parfumom, čo symbolizuje zdravie a plodnosť.
Kultúra a umenie
Slovenská kultúra je bohatá na ľudové piesne, tance, ale aj na vyšívanie, tkanie a rezbárstvo. Na mnohých miestach pôsobia početné združenia, folklórne súbory a kultúrne a umelecké spoločnosti, ktoré pestujú slovenský jazyk a tradície. Obzvlášť známa je maliarska kolónia v Kovačici, svetoznáma pre svoje naivné maliarstvo. V centre slovenského insitného umenia, Kovačici, vznikajú od 50. rokov 20. storočia diela inšpirované slovenskými zvykmi, vidieckym životom a tradíciami. So založením galérie insitného umenia „Galéria Babka“ v roku 1991 Kovačica naďalej združuje insitných umelcov. Za zrod insitného umenia v Kovačici sa považuje rok 1939, keď Martin Paluška a Jan Sokol začali maľovať bez akejkoľvek znalosti akademickej konštrukcie obrazov. O niečo neskôr sa k nim pridali Michal Bires, Vladimir Boboš, Martin Jonáš a Jan Knjazovic. Dnes Galéria vystavuje obrazy zakladateľov insitného maliarstva: Zuzany Halupovej, Martina Jonáša a diela veľkého počtu umelcov, prevažne z Kovačice a Padiny. Zbierka obrazov Galérie insitného umenia sa rok čo rok rozrastá. V súčasnosti jej bohatstvo zahŕňa viac ako 800 obrazov.
Jazyk a vzdelávanie
Slováci v Srbsku majú právo na vzdelávanie vo svojom rodnom jazyku. Vo Vojvodine pôsobia základné školy, kde sa vyučovanie koná v slovenskom jazyku, a slovenské gymnáziá boli zriadené v Báčskom Petrovci a Kovačici. Slovenský národný zväz sa naďalej aktívne venuje zachovaniu slovenskej identity a rozvoju spoločenského postavenia Slovákov, najmä v oblasti vzdelávania, kultúry, umenia a slovenského jazyka a písma. Vďaka týmto inštitúciám sa slovenský jazyk stále aktívne používa vo vzdelávaní, médiách a kultúre. Národnostná rada slovenskej národnostnej menšiny Sídlo Národnostnej rady je v Novom Sade. Bola zriadená s cieľom monitorovať, t. j. zlepšovať postavenie práv slovenskej národnostnej menšiny v oblasti vzdelávania, kultúry, verejného informovania a úradného používania slovenského jazyka a písma. Je organizátorom a účastníkom mnohých aktivít a podujatí zameraných na zachovanie slovenskej identity.
