Пост је први корак на путу спасења, важан за духовни и телесни живот, време када се проналази мера у свему. Требало би да научи човека суздржавању, не само од масне хране, већ и од свега што удаљава од Бога – злобе, увреда, беса, недоличног понашања.
Верује се да је Божићни пост уведен још у 4. веку, док је пуно трајање, од 40 дана, добио у у 12. веку. Према тумачењу владике Николаја Велимировића, пост се састоји од уздржавања од мрсне хране, злих мисли, похотних жеља и рђавих дела, као и у умножавању молитава, доброчинстава и ревносном упражњавању хришћанских врлина, јер је подвиг поста телесни и духовни.
Циљеви су, како је саветовао владика Николај, „очишћење тела, јачање воље, уздизање душе изнад тела, а све ради прослављања Бога и поштовања његових светитеља“. Како се хранити током поста По начину исхране, Божићни пост није захтеван.
Риба је дозвољена викендом, на Ваведење Пресвете Богородице и Никољдан, без обзира у који дан падну.
Уље и вино су дозвољени свим данима, осим среде и петка који се посте „на води“. Последња седмица пред Божић пости се строже, без употребе рибе и уља, са храном спремљеном само на води.
Пост не подразумева једноличну дијету или гладовање, већ уравнотежену исхрану намирницама биљног порекла. Уколико нам се током поста јави нервоза и лоше мисли, очигледно је да постоји неки проблем и онда је најбоље прекинути пост.
Свештенство саветује, такође, да људи који имају неку хроничну болест, деца и труднице избегавају пост.
