Неопходне информације могу добити и у Институту др Јосиф Панчић који ове године обележава седам и по деценија постојања. За произвођаче лековитог биља ова година била је по много чему специфична. Поједине врсте добро су поднеле временске осцилације али било је и мањих приноса поготово код оних врста које имају ситнија семена попут белог оригана, хајдучке траве, враниловке, камилице…
„У неким деловима године толико је била изражена суша да је расад почео да се суши и људи су морали да попуњавају та места и да поново саде што изискује додатне трошкове као две производње и једној сезони,” каже др Владимир Филиповић, из Института Др Јосиф Панчић. На подручју Јужног Баната највише произвођача лековитог, ароматичног и зачинског биља је у Баваништу.
“Доста произвођача гаји 15 до 20 лековитих зачинских врста које су тражене не само на домаћем него и иностраном тржишту.То су на пример најтраженији невен и бели слез који се користи итекако не само за потребе тржишта што се тиче лековитог биља него се све више користи у кондиторској индустрији“, додаје др Филиповић.
Доста пастила, гума за жвакање па и колача прави се од белог слеза а за овим производима влада велико интересовање не само на домаћем него и на иностраном тржишту.
Они који тек почињу да се баве узгојем лековитог биља и треба им савет када је у питању одабир врста и начин производње могу се обратити Институту Др Јосиф Панчић водећој институцији у области лековитог биља у Србији. Институт се бави научноистраживачким радом ,производњом и прерадом лековитог биља.
013инфо.рс