Трећа Конференција о родној равноправности на локалном нивоу – перспективе
  Промена слике, креирање инклузивних јавних политика и иновативних пројекта који ће бити усмерени на међугенерацијску солидарност омогућиће изградњу кохезивног и одрживог друштва које ће бити усмерено на достојанство и равноправност свих грађанки и грађана, што је са друге стране предуслов развоја друштва. Да би породично окружење било место прихватања и припадности, неопходно је континуирано градити културу равноправности и толеранције и на томе треба да радимо сви заједно, укључујући и медије, чему, надамо се, доприноси и наш Портал.

Осим значајне улоге државних институција и организација, значајну улогу у подстицању равноправности и једнаких шанси за све имају и локалне самоуправе - градови и општине. У понедељак је одржана 3. годишња Конференције о родној равноправности на локалном нивоу која је окупила преко 35 званица – представника Владе Републике Србије и јединица локалне самоуправе, других облика институција, међународних организација, као и организација цивилног друштва.

Конференцију је свечано отворила заменица председника општине Аранђеловац и председница општинског Савета за родну равноправност, Невена Ирић, и том приликом истакла да се, по узору на национални и међународни ниво, и ова јединица локалне самоуправе још од 2013. године, када је потписала и ратификовала Европску повељу о родној равноправности на локалном нивоу, континуирано бави побољшањем живота свих становника и становница, а посебно у областима као што су владавина права, људска и мањинска права, анти-дискриминационе и политике једнаких могућности, односно имплементацијом прокламованих циљева родне равноправности.

   

У својству председнице Стручне групе Координационог тела за родну равноправност Владе Републике Србије, обратила се и државна секретарка у Министарству за бригу о породици и демографију, Стана Божовић, и истакла да Влада Републике Србије пружа подршку у јачању капацитета локалних самоуправа у свим доменима, као и да је родна равноправност једна од оних области у којима се може препознати квалитет рада и достигнућа једне општине, јер појединачни резултати општина доводе до укупног успеха Републике Србије на пољу равноправности жена и мушкараца.

   

Божовић се посебно осврнула на то да је Влада Републике Србије у октобру 2021. године донела и Стратегију за родну равноправност са важењем до 2030. године, као и пратећи Акциони план за њено спровођење, те да су за бројне активности из ова два планска документа наведени као кључни партнери у реализацији управо јединице локалне самоуправе и Стална конференција градова и општина. Испред Министарства правде, на Конференцији се обратила и посебна саветница, Снежана Радановић, и присутне упутила у то колико је родна равноправност дубоко-интегрисана тема, посебно када се говори о превентивном или деловању на сузбијању негативних последица родно-заснованог насиља. Она је представила све аспекте рада Министарства правде на пољу унапређења прописа и правног оквира Републике Србије, као и изнела податке у вези са радом институције коју представља – иако није законом-обавезно тело,  

 

Министарство је формирало посебан Оперативни тим за родну равноправност који има значајну улогу у међусекторској али и међуинституционалној сарадњи. Посебна саветница се осврнула и на интернет-платформу под називом „Искључи насиље“, која је активна на званичној веб-презентацији Министарства правде, а која жртвама насиља омогућава брз, једноставан и ефикасан начин пријављивања насиља, а присутне је упутила и у то како је кроз пројектну подршку Министарство раније обезбедило и механизме за превентивно деловање на пољу насиља над женама и за жене које не говоре српски језик (припаднице различитих националних мањина), као и за особе које користе знаковни језик.

Као закључак на панелу „Национална перспектива родне равноправности“, који је саставни део ове Конференције, самостална саветница Министра за државну управу и локалну самоуправу, Мирјана Ћирић, снажно је похвалила општине и њихово залагање на пољу имплементације родно-одговорних политика и пракси, и посебно истакла статистичке показатеље у вези са бројем жена које су на недавним изборима добиле прилику да буду посланице у Народној скупштини Републике Србије (90 посланица), као и са бројем жена које ће у новом саставу Владе Републике Србије руководити различитим министарствима (9 министарки). Закључак који је изнет јесте и да ће ово Министарство у наредном периоду пружити још јачу подршку јединицама локалне самоуправе на пољу стицања знања службеника и службеница о томе како на адекватан начин да примењују обавезе органа јавне власти које проистичу из Закона о родној равноправности.  

     

  О томе на које све начин Европска организација за безбедност и сарадњу – Мисија ОЕБС-а у Србији подржава реформу политика и пракси у домену већег затупљивања родно-одговорне тематике, на Конференцији је присутне известила Национална службеница Сектора за људска права и недискриминацију,  Милена Јевтић, и истакла да Мисија ОЕБС-а континуирано сарађује са свим релевантним органима јавне власти, укључујући и јединице локалне самоуправе. Она је позвала све присутне на чвршћу сарадњу, посебно у домену безбедносних политика и демократизације друштва, те друштвено-политичке партиципације жена.

 

Представница донатора – Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена у Републици Србији, Национална консултанткиња за родну равноправност, Јована Илић, приликом свог обраћања представила је присутнима шири програм у оквиру којег се спроводе пројекти у десет градова и општина широм Србије, међу којима је и овај пројекат у Аранђеловцу, а који се под називом „Кључни кораци ка родној равноправности“ у Србији тренутно имплементира у другој фази. Она је истакла шта су све циљеви Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена у Републици Србији на пољу помоћи нашој држави приликом транзиције ка европским и глобалним тенденцијама, и нагласила да је ова Агенција УН-а кључни партнер свим органима јавне власти када је питање родне равноправности у фокусу, као и свим припадницима цивилног сектора. Илић се посебно осврнула на обавезе Републике Србије проистекле из ратификовања различитих међународних конвенција, и представила свеобухватне пројекте које у свом мандату ова Агенција УН-а још подржава, а који се тичу и родно-одговорног буџетирања, и питања безбедности жена у јавном простору, као и многе друге.

       

Испред Сталне конференције градова и општина Србије на Конференцији је учествовала и координаторка мреже за родну равноправност, Наташа Окиљ, и још једном нагласила важност заједничког деловања свих јединица локалне самоуправе по овом питању. Она је похвалила примере добре праксе које је затекла у општини Аранђеловац, али и позвала све институције да у будућности још јаче сарађују у домену примене прокламованих принципа родне равноправности. Представила је и бројне друге примере институционалне подршке коју СКГО пружа јединицама локалне самоуправе, од стратешких до материјалних помоћи.

Слађана Јовановић је испред Екуменске хуманитарне организације из Новог Сада приликом свог обраћања исказала велику подршку општини Аранђеловац која је, одмах након града Крагујевца, друга у Србији усвојила текст Антидискриминационог кодекса, и позвала све друге јединице локалне самоуправе да следе овај пример. Она се посебно осврнула на резултате ширег пројекта у оквиру кога је и настао овај Кодекс, а који се под називом „Социјална инклузија Рома и других осетљивих група у Србији“ на територији општине Аранђеловац имплементирао у периоду од 2019. до 2022. године. Јовановић је изнела и личне примере различитих искустава из општина и градова, и поменула како није циљ једнообразно применити све акте само како би форме биле задовољене, већ колико је заиста важно суштински поштовати уникатност сваке локалне самоуправе, која мора наћи начин да на најбољи начин обезбеди једнак третман свим грађанима и грађанкама.  

Слађана Глишић  

Пројекат "Међугенерацијском сарадњом до очувања породице“ суфинансира Министарство културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”