У савременом дигиталном окружењу, интернет портали постају кључни канали комуникације, али њихова улога у обликовању културног дискурса још увек није довољно истражена. Иако су портали постали централно место за ширење информација и дискусију, често се сусрећемо са површним извештајима о култури, који не успевају да пренесу суштинске културне вредности. Овај изазов постаје нарочито важан у контексту Србије, где културни садржаји на порталима често остају на маргинама, док доминантну позицију заузимају актуелни догађаји, спорт и политичке теме.
Професори и медијски стручњаци, као што је Добривоје Станојевић, истичу да је анализа културног новинарства на интернет порталима кључна за разумевање начина на који медији обликују идентитет заједнице.
Култура на интернет порталима често се представља као спектакл, а не као простор за размишљање и дубље разумевање друштвених и уметничких процеса. Манифестације, као што су сеоске пољопривредне изложбе, често се приказују са фокусом на атрактивност и привлачење пажње посетилаца, док је суштински значај тих догађања занемарен. Овакав приступ доприноси репродукцији стереотипа и подстиче површно схватање културе. „Тврди се како се на ,,сликовит и оригиналан начин“ представљају ,,обележја села“ која су, углавном, одавно престала да живе на начин на који се приказују“, додао је Станојевић.
Станојевић упозорава и на однос моћи и културе у локалним медијима, где говор о култури постаје средство политичке пропаганде. Политичке власти често користе културне пројекте као алат за промоцију и афирмацију властитих активности, док се критички приступ и супротна мишљења ретко појављују у новинарским извештајима. У том контексту, култура постаје део политичког маркетинга, а не аутономни простор за размишљање и рефлексију.
