Вршац је један од најстаријих градова у Војводини. Дуга и богата традиција и бурна прошлост оплеменили су овај град и околину вредном и по много чему јединственом културном баштином. Стварањем градског насеља, почињу да се развијају разноврсни облици културног и уметничког живота, те су у Вршцу током протекла два века, живеле многе значајне личности из културе, уметности, политике и науке, а своју делатност обављале бројне установе и удружења. Они су својим делима обележили периоде у којима су стварали и на најлепши начин прославили име града из кога потичу.
Због тога је редакција нашег портала одлучила да објави серијал текстова под заједничким називом ЗНАМЕНИТИ ВРШЧАНИ. У наредних 12 недеља читаоцима портала www.banatskilet.rs представићемо Вршчане који су оставили велики траг у култури и историји овог војвођанског града. Наш циљ је да приказемо неке од најзнаменитијих људи Вршца, говоримо о њиховим достигнућима и тако подстакнемо младе Јужнобанатског округа да се више заинтересују за историју свога краја и кроз примере добре праксе увиде да се труд, рад и знање увек и свуда цене и исплате.
Прошлост града одликује интензиван културни развој
Прошлост града одликује континуиран, интезиван културни развој, који бележи читаве духовне кругове уметника, велику позоришну традицију и перманентни књижевни живот. Ово богато наслеђе у домену културе и образовања, град и данас успешно обнавља и наставља преко удружења уметника, сликарских колонија, музејских експозиција, позоришних представа, активности библиотеке везане за читалачку публику, мултимедијалних презентација, бројних савремених песника и прозаиста...
Које личности су обележиле 18. и 19.век?!
Половином 18. века зачиње се у Вршцу један дуги континуитет литерарног стваралаштва, у оквиру којег су временом потекла многа позната имена. Владика вршачки Јован Георгијевић бавио се писањем поезије, а архимандрит манастира Месић, Викентије Љуштина познат је по: Талијанкска граматика, Кратка историја манастира Месић и Кратка историја манастира Златица које су објављене у Пешти 1798. године. Вршчанин, Јоахим Хедл пише и објављује песме на латинском и немачком језику крајем 18. века. Јован Стерија Поповић (1806-1856) свакако је и један од најзначајнијих личности рођених у Вршацу, али и у српској књижевности. Истакао се најпре као драмски писац (комедиограф), бавио се национално-историјским темама, изражаво је време и средину свога доба. Ликовима Кир Јања, Фема, Ружичић, Винка Лозића и другима овековечио је свој родни град. Лекар Гаврило Пекаровић писао је добре песме, али је остао познат као аутор Чадољуба, прве књиге о неговању деце код нас. У 19. веку основано је удружење младих књижевника Српска слога банатска, једно од првих књижевних удружења код нас. У Вршцу живе и раде многи писци, активни и као сарадници многић часописа и листова, међу њима су најпознатији Лаза Начић, Јаша Томић, Душан Малушев, Стеван Бенин, а после Другог светског рата једно од највећих имена песништва наших време, Васко Попа.
Вршачки сликари
Први познати сликат у Вршцу је зограф традиционалног знања Недељко Поповић, као и Василије Недељковић који се и потписивао као зограф вршачки. Далеко познатији је Никола Нешковић, Стеријин деда, на позив владике Јована Георгијевића долази и настањује се у Вршац а најзначајније дела су му, поред више икона, иконостас капеле Владичанског двора и рукописао и илуминирао познати Дечански параклис. Крајем 18. века у Вршцу раде и чувени мајстори српског барока Теодор Илић-Чешљар и Теодор Крачун. У 19. веку у Вршцу раде и Павле Ђурковић (иконостас Саборне цркве), Арсеније Теодоровић (иконостас Мале цркве), Аксентије Јанковић (познати портретиста српског класицизма), као и познати румунски сликар Николаје Попеску. Паја Јовановић (1859-1957) представник је академског реализма, сликао је мотиве из народног живота, националне историје, а бавио се и религиозним темама. Познат као портретиса, оставио је небројене портрете широм света, добитник је највиших домаћих и страних признања. Својим Триптихоном овековечи је Вршац, оставивши трајно уметничко сведочанство о животу у свом родном граду.
Још понеко познато име
У Вршцу се упокојила прва жена енигмата у Србији Јелка Гердец, прва жена једриличарски акробата у Југославији и жртва фашизма Мила Матејић, оперска певачица Султана Циветски признати сликари Карел Направник и Светислав Вуковић, рођена сестра Боре Костића Олга Кузмановић, која је основала прво дечје обданиште у Вршцу, као и математичар и аутор школских уџбеника Александар Крон.
У следећој објави представићемо лик и дело српског митрополита Јована Ђорђевића.
Т.Међедовић
