Такође, у Вршцу су постојале и многе државне и приватне музичке школе. Вршац је имао сјајне музичаре, па чак и композиторе чија се музика не само свирала већ и објављивала у музичким публикацијама.
Оперска певачица Султана Цијук још једна је знаменита Вршчанка о којој ћемо писати у оквиру рубрике ЗНАМЕНИТИ ВРШЧАНИ. Рођена је 8.јануара 1871.године у Вршцу у угледној породици, која је имала велики утицај на политички у културни живот града. Њен деда Симеон Цијук, савременик и пријатељ Јована Стерије Поповића, био је познати адвокат и песник. Објавио је неколико у то време познатих песама и основао Српско црквено певачко друштво.
Султана је још као девојчица у једној женској приватној школи показала свој музички таленат и њен глас је одмах остао запамћен. Већ као млада девојка учествује у представама Српског народног позоришта које гостује у Вршцу и пева насловне улоге у многим музичким комадима. Убрзо је постала вршачка љубимица.
Како њени родитељи нису имали средстава да је пошаљу на даље школовање, Вршчани почињу акцију сакупљања новца како би Султана отишла на конзерваторијум у Беч код чувеног професора музике Јована Реса. Српско црквено певачко друштво, Добротворна задруга Вршчанки, Занатлијска читаоница и друга вршачка удружења праве приредбе да би обезбедили приход за школовање младе певачице. Најзад, уз велику помоћ својих суграђана, Султана одлази у Беч.
Године 1895. стиже вест да је вршачка љубимица завршила школовање и да је на концерту ученика Бечког конзерваторијума доживела огроман успех. Од тада њена каријера доживљава вртоглави успон. Долази позив из Америке, али се Султана одлучује за Градско позориште у Хамбургу. Потом пева главне улоге у операма у Бечу, Мајнцу, Франкфурту, Грацу, Прагу, Лондону, Москви, Петрограду и другим европским метрополама. Поред тога, одржава и бројне солистичке концерте.
Њен сопран је освајао европску публику, а Вршчани су помно пратили успехе своје мезимице: сваке недеље су локалне новине објављивале најлепше делове из критика европских листова.
Иако славна у Европи, Султана не заборавља своју земљу и често одржава концерте по српским градовима. На једном гостовању у Београду, када је певала пред црногорским кнезом Николом, одликована је Орденом Светог Саве и Орденом књаза Данила I. Такође редовно посећује свој родни Вршац, где одржава добротворне концерте за сиромашну децу.
У Београду наступа 1910. у Опери на Булевару, коју је основала са својим мужем Жарком Савићем. У Српском народном позоришту у Новом Саду наступа од 1911. до 1913, а од 1916. до 1928. живи у Загребу. Повремено гостује у казалишту и на концертима, па прелази у Београд, где остаје до смрти.
О њеном певању је писало како се њен сопран одликовао високим регистрима и широким обимом, пун прелива и изражајне снаге. Значајније партије, остварила је у насловним улогама у Травијати, Продановој невести, Кармен, Тоски, Лепој Галатеји...
Након Првог светског рата се повукла са сцене. Умрла је 1935. у Београду. Сахрањена је у породичној гробнци на Православном гробљу у Вршцу.
Нажалост, о гласу Султане Цијук сведоче само новине тога доба, јер није забележен ниједан грамофонски снимак, али чињеница је да после ње ниједан вршачки певач или певачица нису достигли такву славу и успех.
Т.М.
