Још један знаменити Вршчанин који је задужио ово место као архимандрит манастира Месић био је Викентије Љуштина.
Љуштина је српски теолог, историчар и филолог. Рођен је 17. фебруара 1761. у селу Медак код Госпића, а преминуо је у 44.години живота, 30.априла 1805.године у Вршцу.
Био је син Јована Љуштине и Јованке (рођ. Оклобџија). Отац му је био свештеник. Након завршене основне школе у родном месту наставио је да се образује у манастиру Гомирје, где се и замонашио 1783. године. Духовник му је био архимандрит Јоаникије (Јован) Милојевић, васпитач и заштитник великог броја српских ђака који су се школовали у Гомирју.
Управо је архимандриту Јоаникију Љуштина посветио своје најзначајније дело Граматика италијанскаја (1794). Овај приручник представља прву италијанску граматику код Јужних Словена, а Љуштина се сматра претечом италијанистике на овим просторима. Године 1798. објавио је „Краткају повест о обшчежителном монастире Златице“ и „Краткају повест о обшчежителном монастире Месиче“.
Монашки живот
Епископ горњокарловачки Петар Петровић рукоположио га је за ђакона 8. фебруара 1783. Наредних осам година провео је у Трсту службујући при цркви светог Спиридона. Епископ Јосиф Јовановић Шакабента рукоположио га је за презвитера – јеромонаха у Бечу, јуна 1790. Потом је у Шопрону био парох и катихета.
Важио је за једног од најобразованијих српских монаха свог времена. Поред грчког и латинског, говорио је и италијански, француски, немачки, мађарски и румунски. Након пет година проведених у Шопрону, уз дозволу митрополита Стратимировића, прешао је у Вршачку епархију и постао архимандрит манастира Месић јуна 1796.
У Вршцу је доста времена проводио у раду црквеног суда. Такође је бринуо и о српским ђацима који су живели и учили у вршачком Алумнеуму. Сахрањен је у манастиру Месић.
Манастир Месић у помен светом Јовану Крститељу
По предању манастир Месић је основао 1225. године монах Арсеније Богдановић кога је Свети Сава поставио за његовог првог игумана. Посвећен је светом Јовану Крститељу Многи настанак манастира везују и за деспота Јована Бранковића.
Први писани подаци потичу из Катастига Пећке Патријаршије 1660. и 1666. године, који важи за веома поуздан извор. Турци су доласком у Банат манастир спалили али је обновљен 1566. године. За време Аустро-турског рата 1716. манастир је поново страдао. Обновљен је 1722. године, а 1749. уз стару добија и нову припрату. Црква је рађена у старом рашком стилу. Фреске у манастиру рађене су 1743. годиине и релативно добро су очуване. Испод се налази још старији слој фресака који није испитан.
Као и сви манастири у Војводини уз цркву је дограђен звоник у барокном стилу. У новије време изграђени су садашњи конаци.
Манастир Месић био је једно време седиште банатских епископа. Манастир је данас женски и о њему брину монахиње.
До манастира се долази из Вршца у банатској равници према Вршачком брегу, а одатле до села Месић где се на уласку у само село са леве стране поред пута налази овај манастир.
Т. Међедовић