Српска војска 8. новембра 1918. године улази у Белу Цркву, што је означило крај Првог светског рата и успостављање нове управе. Бела Црква од тада постаје део Краљевине СХС. Овај датум се сматра прекретницом у историји града, његовог функционисања и живота.
Српска војска је 7. новембра 1918. године заузела Кусић и командантима преосталих аустроугарских снага упутила позив да се током дана или ноћи повуку из Беле Цркве и безусловно предају град.
Аустријске снаге су се током ноћи повукле и оставиле простор за несметани улазак ослободилачке српске војске. На Митровдан, 8. новембра 1918. године, након извиднице, у Белу Цркву улази и српски коњички пук под вођством поручника Ђорђа Блажића.
Код крста на Варошкој пијаци заменик градоначелника Стеван Шпрунг предаје град српској војсци и моли за заштиту личне слободе и имовине. На догађају се окупио велики број житеља који су ослободилачку војску дочекали са тробојкама уз песму Српског певачког друшва.
У град потом улази коњички мајор Душан Додић коме градоначелник званично предаје град у згради Магистрата. Истог дана је оформљена нова управа са градоначелником Костом Путником, изабраним градским већем и начелником белоцркванског среза, др Живом Милетићем.
На свим истакнутим местима у граду је непосредно након Првог светског рата, постављен Спомен записник у форми прогласа са текстом који велича догађај окончања рата. Плакат је одштампан црном бојом на картону. У горњем делу заглавља су смештени портрети краља Петра I Карађорђевћа и младог Александра Карађорђевића, око којих су хералдичка обележја краљевине и ловорови венци.
Лево и десно су приказане алегоријске представе победе у рату и благостања. Средишњи део прогласа чини текст Спомен записника о уласку српске војске у Белу Цркву са потписом новопостављеног градоначелника Косте Путника.
Извор-еВршац
