Исус му на то одговори: "Остави сад то, јер нам треба испунити сваку правду". После тих речи Син Божји уђе у Јордан. Тада се над њим отвори небо и Дух Свети сиђе на Исуса у виду голуба. Истовремено се са неба чуо глас Бога Оца који је рекао: "Ово је Син мој љубљени. Он је по мојој вољи". Тако се, при Исусовом крштењу, Бог јавио у три личности - Бог Отац је говорио са неба, Бог Син се крстио у Јордану, а Бог Дух Свети је, у виду голуба, сишао са неба над Христову главу.
Тај тренутак представља објављивање Богочовека и увођење Христа у месијанску мисију. Догађај објављивања Богочовека, наводи се у светим књигама, слави се као Богојављање. Такође, Црква је установила Свету тајну крштења за свако људско биће. Крштењем се постаје члан Христове цркве и душа се чисти од сваког греха.
На Крстовдан (уочи Богојављења), као и на сам празник, после литургије, врши се велико освећење воде у храму или у порти храма. Та вода се узима и носи кући. Чува се као чудотворна света драгоценост. Никада се не квари. Њом се кропи кућа ради освећења и заштите од демона и осталих нечистих сила. Пије се током целе године ради исцељења и заштите од свих болести, очишћења од злих страсти и ради опроштаја грехова, очишћења душе и тела. Богојављенску водицу некада су пиле труднице да би се "отвориле као небо на Богојављење" па да се лако породе. Та се вода сипа и у бунар да се прочисти ако у њега падне каква животиња. У стара времена освећена водица давала се болесницима који нису могли да оду у цркву на причест.
Верници се, на Богојављење, поздрављају речима "Христос се јави" а отпоздрављају са "Ваистину се јави". Некада се сматрало да су дани погодни за венчања почињали од Богојављења. Од Божића до Богојављења мрсни су дани; мрси се и средом и петком, али се дан уочи Богојављења, на Крстовдан, пости ма који дан био. Дани од Божића до Богојављења у народу се зову "некрштени".
Верује се да се, у глуво доба, уочи Богојављења, на трен отвара небо, да се крсте (укрштају) ветрови што дувају зими с онима што дувају лети и да сва вода постаје света. Ко се тада затекне на отвореном и то види може од Бога да затражи испуњење једне жеље. Од пре десетак година код Срба је обновљен стари обичај да се у реку баци крст, а младићи се такмиче да до њега стигну и први га ухвате.